Kvantna medicina je nastala na osnovama kvantne fizike, savremene tehnologije i hiljadugodišnjeg iskustva istočne medicine. Ona je spoj kvantne fizike, biofizike, molekularne biologije, matematike, hemije, savremene medicine, psihologije i drevne kineske medicine.
Tesla je dao veliki doprinos razvoju kvantne medicine. Svoja znanja o vitalnoj energiji je spojio sa znanjem fizike i time udario temelje kvantne medicine. Utvrdio je da se elektomagnetno polje svake biološke jedinke prostire i izvan fizičkog tela. Mi smo u osnovi energetska bića, neraskidivo povezana sa nepreglednim dinamičkim energetskim poljem, čiji smo deo. Sve u univerzumu je povezano. Polje je nevidljivo za ljudsko oko jer se nalazi izvan čulnog praga.
Poznato je da je Nikola Tesla izbegavao rukovanje sa drugim osobama verujući da će elektromagnetno polje druge osobe uticati na njegovo polje i poremetiti njegovu genijalnost. Tesla je čak zahtevao određeno rastojanje drugih osoba u svojoj blizini. Iako se ovo polje prostire izvan tela moguće ga je detektovati kvantnim aparatom i snimiti. Prvi snimak ovog polja uradio je upravo Nikola Tesla još davne 1891. godine. Na taj način Tesla je postavio temelj za kvantnu dijagnostiku i terapiju jer najsavremeniji aparati upravo funkcionišu na detekciji ovog polja.
Ideja da svaka ćelija, svaki deo kosmosa i svaka pojava emituju elektromagnetno zračenja specifične frekvencije potiče upravo od Nikole Tesle. Osim toga Tesla je napravio i prvi nacrt za konstrukciju kvantnog aparata. Zato možemo zaključiti da je Tesla idejni tvorac kvantne medicine.
Tesla je govorio: „Ako želite da otkrijete tajne univerzuma, razmišljajte o njima kao o frekvenciji, energiji i vibraciji.“
Kvantna fizika i kvantna medicina upravo proučavaju najdublje i najsitnije elemente ljudskog postojanja – mikrosvet.
Kvantna fizika nas uči da sve ono što smo mislili da je materijalno nije materijalno. Zapravo, sve u ovom univerzumu sačinjeno je od nematerijalne energije i sve odašilje energiju. Dokazana naučna činjenica je da svaki atom i svaki molekul odašilju i apsorbuju energiju.
Kvantna medicina zadire u dublje slojeve čovekovog bitisanja, ona prodire do same srži čoveka. Elektromagnetno polje je kombinacija električnog i magnetnog polja koji zajedno putuju kroz prostor. Prostor oko naelektrisanog tela se zove elektromagnetno polje. Mi smo sastavljeni od nečega što je naelektrisano. Kada naelektrisanje miriju stvara se električno polje, Kada se naelektrisanje kreće konstantnom brzinom stvara se magnetno polje. Kada se naelektrisanje kreće promenljivom brzinom stvara se elektromagnetni talas. Elektromagnetni talasi predstavljaju širenje elektromagnetnog polja.
Vibracije elektromagnetnog polja su prisutne svuda, kako u našem okruženju tako i unutar živog organizma.
Prvobitno je Njutnova fizika zastupala stanovnište da je atom najmanja čestica u univerzumu. Zapravo reč atom potiče iz grčkog jezika i znači nedeljiv. Njutnovski (mehanički) pogled na svet je podrazumevao odvojenost pojedinih organa i organskih sistema koji funkcionišu sami za sebe, koji su povezani isključivo fizičkim vezama (nervi, krvni sudovi) Ovakav pogled na svet deli i klasična medicina.
Danas je međutim potvrđeno da sve ćelije međusobno komuniciraju bez fizičke veze, da razmenjuju energiju. To znači da mala promena u jednom delu organizma dovodi do promene u celom organizmu. Sve ćelije vibriraju na određenoj frekvenciji, odašilju elektromagnetno zračenje tačno određene frekvencije. Ukoliko merimo i analiziramo unutrašnja elektromagnetna zračenja govorimo o kvantnoj dijagnostici.
Česte promene temperature mogu uticati na pojavu upale sinusa i prehlade. Simptomi upale sinusa su: glavobolja, višak sluzi, zapušenost nosa, hrkanje, zadah iz usta.
Ako ste jedan od mnogih koji često pate od problema sa prehladom, infekcijom i upalom sinusa onda ste na pravom mestu. Mnogi ljudi su ove probleme rešili uz pomoć lakovitog bilja i metodom ispiranja sinusa.
Napuniti kadu vrućom vodom i sipajte morsku so, pa uživajte u toploj kupki. Takođe morsku so, jednu kafenu kašičicu, možete rastvoriti u šolji vruće vode, pa ukapavati u nos.
U lonac vode možete dodati ulje eukaliptusa, ruzmarina ili majčine dušice, nekoliko kapljica, pa zagrevati do ključanja. Lonac zatim sklonite sa vatre, pa nagnite glavu preko i udišite isparenja. Efekat je bolji kada stavite preko glave peškir ili platnenu krpu.
Naspite 4 šolje vode u šerpu, pa dodajte nekoliko izgnječenih čenova belog luka i kuvajte dok voda ne proključa. Nakon toga, sklonite sa ringle i ostavite da se prohladi. Pijte u toku dana ovaj napitak i očekujte da vam vrlo brzo bude lakše.
Napravite rastvor od pola litre tople vode i jedne kašičice morske ili himalajske soli. Kada se so rastopi, sipajte tečnost u irigator. Zatim nagnete glavu na jednu stranu i sipate vodu u jednu nosnicu a ona ističe na drugu. Na taj način se oslobađa nakupljeni gusti sekret, kao bakterije i alergeni, a pri tom se i oslobađaju začepljeni nosni putevi.
Tretman za sinuse pomoću štapića za uši se sprovodi tako što se uzmu dva štapića i zahvati prirodno kristalizovani med, gurne se u nosne šupljine do korena nosa i legne se na leđa. Prvih 5-6 minuta osetićete zagrevanje, zadnjih 2-3 minuta peckanje. Čim osetite peckanje izvadite štapiće i izduvajte nos. Ovo radite samo tri dana jednom dnevno.
Cedite limun, narandžu i grejpfrut svakodnevno, a bilo bi poželjno i da period lečenja bude praćen hranom bogatom vlaknima.
Dobrovoljno gladovanje leči mnoge bolesti, regeneriše vitalne organe i ima niz pozitivnih efekata. Gladovanjem, pri čemu pijete samo sveže ceđene sokove od voća i povrća vi ćete unositi litre i litre hranljivih, lekovitih, osnažujućih, jakih i pročišćavajućih sokova u svoje telo, u svoj krvotok, i u svaku ćeliju vašeg tela, koji će zameniti stare tečnosti u njima.
Povišena temperatura na početku bolesti je veoma značajna jer obolela osoba oseća zamor, usled čega će morati da se odmara, ćuvajući energiju za borbu sa neprijateljom. Povišena temperatura podstiče organizam da sopstvenim snagama obnovi svoje zdravlje. Pacijen posle povišene temperature može izgubiti na težini jer je telo moralo da troši rezerve energije. To nije loše za organizam jer se time doprinosi izabacivanju toksičnih supstanci iz tela.
Povišena temperatura je dobra dok je u granicama koje se smatraju bezbednim. Pacijentu je potrebno strpljenje, trebalo bi da izdrži temperaturu i da time omogući svom imunom sistemu da se izbori protiv izazivača bolesti. Veliki broj bakterija teže raste na povišenoj temperaturi. Ako je temperatura ispod 35 ºC i iznad 41 ºC može doći do oštećenja ćelija. Temperatura koje se kreće između 36 i 39 ºC može se smatrati benignom.
Naše telo je mudrije od lekara i ume da se samo leči bez spoljašnjih inetrvencija. Kod povišene temperature, osoba treba da pije vode koliko god želi a još bolji izbor je limunada. Prilikom drhtavice telo se treba utopliti ali kada počne znojenje poželjno je da se osoba otkrije.
Gubitak apetita kod povišene temperature je normalan proces i ne treba na silu hraniti osobu koja ima povišenu temperaturu. Ako osoba jede na silu to samo može izazvati komplikacije. Post tokom bolesti ne slabi, već jača imuni sistem. Naš imuni sistem se tada delotvornije bori protiv virusa i bakterija jer se energija ne troši na varenje hrane. Kod infekcija praćenih temperaturom, groznicom pomaže post.
Nestrpljenje, briga i očaj mogu dodatno da pogoršaju zdravstveno stanje i smanje mogućnost da se organizam bori protiv povišene temperature. Pozitivan stav i odmaranje u krevetu je najbolji lek koji čovek može da primeni kada ima povišenu temperaturu. Problem se javlja ako su nam posao i obaveze preče od svog zdravlja.
Dobar izbor je lipov čaj koji izaziva znojenje. A umesto antibiotika, koji svakako ne pomaže protiv virusa, ili vitaminskih tableta, poželjno je pojesti čorbu od povrća skuvanu na tihoj vatri i popiti smuti od đumbira i kurkume. Oba začina sadrže mikroelemente u svom prirodnom obliku, pa su efikasniji od tableta. Đumbir je savršeno sredstvo za izazivanje znojenja, pomaže varenje, smiruje kašalj i otklanja mučninu.
Zova je takođe odlično sredstvo za znojenje a isto tako je dobra i za kašalj i protiv zubobolje. Hajdučka trava, kako za znojenje tako je i veoma korisna za lečenje groznice, hemoroida, prehlada i za sprečavanje krvnih ugrušaka.
Šećer je kao gorivo za naš organizam, on treba da uđe u svaku ćeliju i obezbedi joj energiju. U prirodi postoje različite vrste šećera. Glukoza je neophodna za fumkcionisanje mozga, nervnog sistema i mišiča. Problem je što većina ljudi ne razlikuje prirodne šećere kao što je laktoza u mleku ili fruktoza u voću i medu, od rafinisanih šećera.
Svi ovi šećeri se podvrgavaju preradi i proizvođači ih koriste prekomerno da bi hrana bila ukusnija. Dugogodišnje korišćenje ovih šećere može dovesti do intolerancije na šećer i dijabetes. Upotrebu ovih šećera, torti, bombona, kolača, gaziranih napitaka itd. bi trebalo svesti na minimum. Upotreba ovih šećera nam donosi energiju ali nema nikakvu hranljivu vrednost. Oni crpe hranljive sastojke iz našeg organizma, povećavaju pritisak i masnoće u krvi, stvaraju nemir, slabe imunitet, stvaraju neravnotežu u mozgu na isti način na koji to rade morfijum i nikotin.
Sav taj višak glukoze biva uskladišten kao rezerva energije u jetri i mišićima u obliku glikogena, a onda se sav taj višak pretvara u masti i deponuje u masnim ćelijama. Šećeri se lako vari i brzo podižu nivo glukoze u krvi što dovodi do naglog lučenja insulina.
Danas imamo mnogo mogućnosti i važno je šta ćemo izabrati, da li trenutno zadovoljstvo ili dobro zdravlje.
Naš organizam drugačije metaboliše voćni šećer od rafinisanog. Gotovo svako, pa i osobe sa dijabetesom mogu da imaju koristi od konzumiranja voća. Voće je puno vitamina, minerala, vlakana, fitohemikalija i vode. Šečeri iz voća nisu prerađeni i ne sdrže aditive. Teško je preterati sa hranom koja sadrži voćne šećere. Morali biste da pojedete ogromne količine voća ili povrća do neke količine šećera kojih ima u slatkišima ili nekim namirnicama iz fabričke proizvodnje. Uostalom, vlakna iz voća nas drže duže sitim, neohodna su nam za dobar i pravilan rad creva. Kod prerade hrane proizvođači koriste različite vrste šećera a svi oni se razlikuju od voćnog šećera. U mnogim slučajevima slatko voće može zadovoljiti žudnju za drugim nezdravim slatkišima a organizam u isto vreme dobija sve hranljive sastojke.
Glukoza putem krvi dolazi do jetre gde se pretvara u glikogen. Ako se unese previše šećera jetra neće moći da ga pretvori u glikogen pa će se sintetisati u masne naslage. Da bi ćelija dobila energiju, potrebno je da primi glukozu. Ona dobija glukozu uz pomoć insulina. Kada pojedemo nešto, šećer se razlaže i ulazi u krvotok u vidu molekula. Tako pankreas dobija signal da treba da proizvede insulin. Na svakoj ćeliji se nalaze insulinski receptori za koje se vezuje insulin i tako šalje signal ćeliji da treba da otvori vrata i primi glukozu. Ako preterano konzumiramo rafinisane šećere ćelije će vremenom postati rezistentne na insulin i do otvaranja vrata neće doći. Tako se nagomilava šećer u krvi. Pankreas proizvodi još više insulina i tako u krug. Dok insulin raste sve više energije se prebacuje u masno tkivo. Što više insulina to se više gojimo. Tako naši mišići lišeni goriva javljaju mozgu da treba da jedemo više i mi jedemo. Ovo dovodi do insulinske rezistencije a kasnije i do dijabetes i mnogih drugih bolesti.
Ključna stvar je u promeni ishrane i načina života. Najdelotvorniji način da se oslobodite zavisnosti od šećera je izbacivanje industrijski proizvedene hrane i rafinisanih šećera. Treba unositi što više voća, povrća, integralnih žitarica, mahunarki i orašastih plodova. Da bi se stvorile nove navike potrebno je da se odreknemo šećera na 21 dan, na taj način će se naši receptori u mozgu restartovati. Želja uglavnom ima veze sa navikama. Zato je važno da stvaramo nove navike. Što više izbegavamo rafinisane šećere, naš organizam će imati sve manju potrebu za njima. Kada prestane da konzumiramo rafinisane šećere imaćemo više energije, nećemo imati promene raspoloženja i bolje ćemo se osećati.
Dodati šećeri nisu uvek tako označeni. Oni se kriju u nazivima kao što je nektar agave, kukuruzni skrob, kukuruzni sirup, dekstroza, fruktoza, glukozni fruktozni sirup, prirodni zaslađivači itd. U fabrički proizvedenim namirnicama se uklanja veliki broj hranljivih sastojaka i dodaju se šećeri da bi imale dobar ukus. Ali šećeri se ne nalaze samo u kolačima, keksu, soku, itd. Šećera ima i u mnogim drugim namirnicama kao što su : salame, šunke, sirevi, mleko, kečap, majonez, supe u kesici, u svim konzerviranim namirnicama.
Da bi se oslobodili zavisnosti od šećera potrebno je izbaciti svu industrijsku hranu, veštačke zaslađivače i sokove. Uvek imamo mogućnost izbora. Ipak zdravlje treba svima da nam je na prvom mestu. Zato birajmo najbolje za sebe.
Živi Zdravo - Budi Zdrav!
Pravilno kombinovanje hrane zaista deluje. Kako pravilno kombinovanje hrane utiče na naš probavni sistem i na energiju koja nam je potrebna tokom dana? Da li ćemo provesti dan puni energije i elana ili ćemo jedva izdržati do petka? Svi želimo da imamo više energije, bez energije nema života. Šta god da želimo da radimo potrebna nam je energija. Pogodite koja funkcija ljudskog tela zahteva najviše energije. To je probava. Da li ste se ikada osećali pospano nakon jela? To se dešava jer se sva energija usmerava na probavu hrane.
Odgovor leži u pravilnom kombinovanju hrane. Ljudsko telo nije stvoreno da u želucu probavlja više od jedne koncentrisane hrane. Šta je to koncentrisana hrana? Sva hrana koja nije voće i povreće je koncentrisana hrana. Mi ne samo da jedemo različitu hranu nego je jedemo za isti obrok, a to predstavlja ogromno opterećenje za naš probavni sistem. Upravo, nepravilno kombinovanje hrane je razlog zašto nemamo dovoljno energije.
Da li se sećate kada ste bili na nekoj proslavi šta se desilo posle toga? Verovatno ste se jedva dovukli do kreveta i rekli da više nećete toliko da jedete, zašto? Probavni trakt troši ogromnu količinu energije.
Uzmimo npr. meso i krompir, to je skoro svakom omiljeno jelo. Ali šta se dešava ako ove dve namirnice kombinujemo zajedno? Krompir pečenjem gubi vodu i postaje koncentrovana i skrobna namirnica. Varenje skrobnih namirnica počinje u ustima, pod dejstvom enzima ptijalina i ne zadržava se dugo u želucu a probavni sok potreban za razgradnju ove namirnice je bazan. Međutim proteini se vare 3-4 h u želucu i za njihovo varenje je potrebna kisela sredina koja se stvara pod dejstvom hlorovodončne kiseline. A šta se dešava kada se pomeša baza i kiselina?
Probavni sokovo će se neutralisati. I tako telo luči više probavnih sokova a to iziskuje ogromnu količinu energije. Novi probavni sokovi luče se u želucu i oni se ponovo neutrališu. I opet je potrebno više energije za lučenje probavih sokova. Taj proces dugo traje. Hrana ostaje dugo u želucu i zbog toga smo posle jela toliko umorni. Takva hrana zadržava se i do osam sati u želucu. Na kraju hrana kija se nje dobro svarila napušta želudac uz pomoć peristaltike creva. I šta se događa? Proteini koji su bili tako dugo u želucu su istrulili. Takva hrana stvara toksične materije, a zbog truljenja i fermentacije dolazi do stvaranja nadimanja i gasova.
Zaključujemo da istovremeno konzumiranje proteina i ugljenih hidrata usporava, čak i sprečava probavu. Proteini se teško razlažu i sporo vare. Znači ne smemo jesti meso sa krompirom, pirinčem, knedlama, hlebom, sirom itd. S druge strane, ako se hrana pravilno kombinuje naše telo je u potpunosti razgradi, apsorbuje i iskorišćava. Tako će se hrana u želucu zadržati dva do tri sata. Ako želite jesti meso, jedite ga sa tikvicama ili povrćem koje volite i salatom. Tako ne možete da budete gladni.
Zašto životinje u prirodi imaju toliko energije? One pravilno kombinuju hranu. Kada je lav pojeo zebru, nije je pojeo sa pečenim krompirima. Isto tako ako želite da jedete pečeni krompir, Jedite ga sa povrćem i salatom. Jedite hleb sa salatom, sir sa salatom ili ga rastopite na povrću.
Ako jedete pasulj, pošto je on prirodna kombinacija proteina i skroba telo je sposobno da podesi svoje probavne sokove i da podesi njihovo lučenje. Postoji važna razlika između jedenja namirnice koja je prirodna kombinacija skroba i proteina i jedenja namirnice od kojih je jedna protein a druga skrob. Uz mahunarke je najbolje kobinovati svežu salatu. Sa mahunarkama mogu se dodati i kuvane žitarice od kukuruza, ovsa isl. U količini 1/3 žitarica je najbolji izbor.
Razlog zašto se ne bi smela mešati dva proteina je u tome što su različitog sastava i imaju različita svojstva a probavni sistem ne može da zadovolji zahteve za više od jedne proteinske hrane. To znači da oba proteina trule u organizmu. Fragmeni nesvarenih proteina kada dođu u oblik molekula ulaze u krvotok i tamo ih očekuje imuni sistem. Za imuni sistem je to strana supstanca i limfociti šalju informaciju da se šalju antitela i da napadnu te supstance. Tako imuni sistem ponekad pogodi i sopstvenu ćeliju.
Nemojte kombinovati u istom obroku meso sa jajima, orasima i mlečnim proizvodima. Kazein iz mleka se naročito teško vari. Tvrdi sirevi se npr. vare od 6-12h.
Najidealnija kombinacija je jedna vrsta koncentrovane hrane. Ali, pošto se skrob ne razlaže teško možemo jesti zajedno više od jednog skroba, npr. pirinač i grašak. Dobro je znati da se dva skroba mogu jesti istovremeno a da se ne pokvare u želucu.
Ako pravilno kombinujete hranu, za njeno varenje će biti potrebno tri sata umesto osam tako da će ostalih pet sati biti iskoriščeno za detoksikaciju i gibljenje na težini.
Živi zdravo-Budi zdrav!
Na šta svaki čovek najviše troši novac? Na hranu i lekove. Preveliki broj ljudi se odmah hvata za lekove ako oseti i najmanju bol. Ta bol je najčešće znak upozorenja kojim nam naše telo govori da nešto nije u redu. Možda previše jedemo, previše pijemo, previše pušimo ili preuzimamo obaveze koje nadilaze naše snage. Kada bol ućutkavamo lekovima, mi zanemarujemo same uzroke takvog stanja, umesto da promenimo ponašanje koje je dovelo do njega. Takav nemar postavlja temelj za mnogo ozbiljnije bolesti. Jednostavno rečeno ljudi žele da veruju da za njihov problem postoji čudotvoran lek ili magični napitak.
Mnogi ljudi imaju detinju veru u lekove. Uzimaju ih pri svakom zdravstvenom problemu. Naime, ljudi žele brza, a ne prava rešenja. Ako njiov lekar ne prepiše željeni recept, pacijenti će često naći drugog lekara koji će im to učiniti. Zbog toga su industrije hrane i zdravlja među najuticajnijim organizacijama na svetu. Velika medicina se bavi biznisom lekovima i operacijom nakon što se simptomi pojave. Vrlo čestom upotrebom medikamenata i sintetičkih lekova ,naš organizam će biti zatrpan otpadnim materijama. Moram posebno da napomenem i preteranu upotrebu sintetičkih vitamina koji često donose više štete nego koristi.
Pogledajte samo sve te reklame. Jeste li mislili kako činite pravu stvar dok vadite tabletu iz šarene, lepo dizajnirane kutijice i gutate je uvereni da uzimate eleksir života, a sve u ime zdravlja? Na osnovu čega ste ih izabrali? Na osnovu pakovanja, imena ili reklame koja govori da su veštački vitamini bolji nego pravi? Da li zaista verujete da je taj veštacki prah bolji od kruške ili jabuke? Te reklame prave isti oni koji prave tablete i prodaju ih za vaš teško zarađeni novac. Ako odete kod lekara, tablete su očit odgovor. Ali one leče osnovnu bolest i veliko je pitanje koliko su dugoročno efikasne.
Hrana može biti moćnija od lekova. Neka istraživanja pokazuju da hrana takođe može uticati na gene koji određuju hoćemo li dobiti kancer, srčano oboljenje, depresiju itd. Mi možemo gen za neku bolest da prenesemo ali ga ne moramo aktivirati ako ga ne diramo. Da bi se takav gen aktivirao moramo da ga stimulišemo, pokrenemo. Mi svojim stilovima života aktiviramo razne bolesti a onda se izgovaramo na genetiku. Hrana koju unosimo, naročito šećeri mogu biti okidač za razna oboljenja kao što je kancer, dijabetes itd.
Ishrana zdravom hranom ne samo da produžava život već i održava visok kvalitet našeg života. Raznovrsnost i celovitost namirnica u ishrani daje optimalnu iskorišćenost svih hranljivih sastojaka koji su potrebni našim tkivima i ćelijama. I ako smo dobrog zdravlja a posebno kada nam je zdravlje narušeno nećemo sebi pomoći ako ne unosimo celovite namirnice, jer takve namirnice imaju isceljujuće dejstvo i na telo i um.
Ako promenite način ishrane, uključite fzičku aktivnost, potrudite se da izbegnete stres, dovoljno spavate, provodite vreme na svežem vazduhu lekovi vam neće biti potrebni.
Živite zdravo - Budite zdravi!
Creva su jedna od najvažnijih građa u telu. Koliko puta vam se desilo da nema dobrih rezultata u nekoj terapiji jer je uzrok zapravo na drugom mestu. Često se dešava da imamo neki bol a da on nije direktno povezan sa promenom na tom delu tela. A to su najčešće promene na crevima. Od velikog značaja je da nam creva budu uvek čista i dobro ispražnjena.
Neki delovi tela nemaju senzore za bol, kao što je mozak i kao što su creva. Zato se nekada dešava da ljudi imaju problem sa crevima a zapravo tome ne pridaju značaj jer ne osećaju bol. Ali možemo imati simptome u poremećenom radu creva. Kada simptome lošeg varenja ne shvatimo ozbiljno može doći do niza drugih tegoba. Najpre se javljaju problemi sa neredovnom stolicom, problemi sa opstipacijom ili dijarejom, narušava se odnos između dobrih i loših bakterija, tako može doći do trovanja creva.
Simptomi da naša creva ne rade dobro su: loše varenje, neprijatan zadah iz usta i tela, opstipacija, nadimanje i gasovi, dijareja, stalni umor, promene na koži, česte prehlede, glavobolja, depresija, stalna pospanost, loše pamćenje, hemoroidi, upale zglobova, alergije itd.
Šta utiče na rad sistema organa za varenje i creva?
Unošenjem vlaknaste hrane (voće, povrće, žitarice, orašasti plodovi i mahunarke) su od izuzetnog značaja za sprečavanje teških oboljenja creva, hraneći korisne bakterije koje se u njima nalaze. Ukoliko se vlakna ne unose u dovoljnim količinama dolazi do poremećeja crevne flore.
Uzimanjem banane, crnog i belog luka može biti od koristi za crevnu floru. Vlakna stvaraju uslove za redovne stolice. Najbolji izbor za sprečavanje opstipacije je uzimanje vlaknaste hrane. Potrebna je pravilna ishrana i fizička aktivnost. Ako se ćeliji daje adekvatna hrana ona ne propada. Vlakna štite zidove naših creva i izbacuju otrove i toksine koje unosimo hranom.
Hrana koja ne sadrži vlakna ( meso, jaja, sir, beli hleb, prerađeni šećeri, gazirani napici itd.) nisu dobar izbor. Mleko sadrži kazein a on se jako teško vari. Takođe mleko i mlečni proizvodi sadrže puno sluzi što može da dovede do pojave sekrecije i stvaranja upalnih procesa.
Da li će ostaci hrane postati otrov zavisi od vremena koje ostaci hrane provedu u crevima. Dužim zadržavanjem hrane u crevima dolazi do stvaranja toksičnih materija. Mnogo ljudi je pogođeno opstipacijom, jedu 1kg mesa, 1kg hleba i 200gr salate a to nije dobro.
Takva hrana pritiska zidove debelog creva stvarajući proširenja i tako ubacije toksične materije u naše telo. Kada se puno proširi debelo crevo može doći do pucanja, onda se oštećuje mikroflora i pada imuni sistem.
Kada imamo opstipaciju i doručak i ručak i večera se zadržavaju u crevima i onda dolazi do truljenja hrane, što sa druge strane izaziva niz različitih oboljenja - zato je važno da znate da sve bolesti dolaze iz creva. Kada imamo osobu koja je bolesna uvek se treba zapitati kakva su joj creva. Zato detoxikujte svoja creva.
Da li emocije utiču na rad creva?
Loše misli i emocije takođe, pored nepravilne ishrane mogu uzrokovati poremećaj u radu creva. Svaki emocionali poremećaj utiče na rad sistema organa za varenje. Usled napetosti zadnji deo debelog creva može da se skupi i da prouzrokuje zatvor. Zatvor direktno deluje na funkcije drugih organa kao što su bubrezi, koža, pluća i limfni sistem. Ljudi koji su opterećeni poslovima nikada nemaju vremena da se posvete pravilnoj ishrani. Stvarajući loše životne navike bez dovoljno fizičke aktivnosti čovek je često izložen opstipaciji.
Treba povesti računa o tome kako hrana ulazi u naš organizam, koliko jedemo i kako joj pristupamo. Sve ove stvari su važne. Treba da jedemo u miru i tišini, ne uz televizor ili mobilni telefon. Da uživamo i budemo svesni svakog zalogaja. Da jedemo polako, isključivo za stolom. Jedino prava ishrana može da nam pomogne da održimo zdravlje našeg probavnog sistema i izbegnemo određene zdravstvene probleme, ali naša ishrana takođe može imati veliki uticaj na naše raspoloženje i osećaj blagostanja.
Sta treba izbegavati za bolji rad creva?
Ako u naš organizam previše unosimo mesa, kafe, kkofeinskih napitaka, čokolade, rafinisanog šećera smanjićemo broj dobrih bakterija u crevima. Pošto meso nema vlakna, zadržava se duže u crevima i zadržava gasove. Takođe i brzo jedenje hrane kroz gutanje vazduha može biti uzrok za nastanak gasova.
Deo hranljivih materija bi trebalo da prolazi kroz zidove creva, a ako ima previše sluzi i otpadnih materija u crevima to je nemoguće. Konzumiranjem proizvoda od belog brašna, šećera, prerađena hrana sa veštačkim zaslađivačima (kukuruzni skrob, fruktoza, saharin) i svih namirnica sa slanim ukusom, brza hrana, homogenizovane i pasterizovane namirnice, mogu povećati nivo telesne težine ali i usporiti rad creva.
Hrana treba da bude naš lek. Zar je lakše gutati sve te lekove nego stvoriti dobre životne navike? Ako svom organizmu kroz ishranu omogućimo sve one neophodne sastojke za pravilan rast i razvoj, funkcionisanje i održavanje, mi ćemo svoj cilj i ostvariti. Zdravstveno stanje svakako utiče na stabilnost čoveka, a time i na njegove ciljeve i realizaciju.
Ukoliko imate problema sa zdravljem, rešite to na prirodan način i informišite se o zdravom načinu života. Ako vas zanima detoksikacija organizma na pravom ste mestu.
Živite zdravo - Budite zdravi!
Aditivi su supstance koje se dodaju hrani menjajući njen izgled, boju i ukus. Proizvodi koji sadrže boje, arome, poboljšivače ukusa su takođe aditivi. Neke vrste aditiva mogu izazvati alergije. Aditivi mogu da ometaju apetit, da ga pojačavaju da pojedemo više. Ljudski organizam veštačke zaslađivače, pojačivače ukusa, veštačke arome koje se dodaju u hranu ne može da prepozna i tu nastaje problem. Na taj način se oštećuje jetra i ove supstance se još više nagomilavaju. Svi suhomesnati proizvodi sadrže aditive, nihovim prženjem i pečenjem se povećava dejstvo, nalaze se u slatkim proizvodima, pekarskim proizvodima, supama iz kesice itd. To su: boje, stabilizatori, antioksidansi, pojačivači ukusa, zaslađivači itd. Aditivi uvode u zavisnost, to i jeste cilj proizvođača, da napravi proizvod da ga dugo koristimo.
Kada pređemo na pravilnu ishranu izgrađujemo ponovo naše receptore ,ali za to je potrebno vreme. Potrebna nam je visoka svest da bi nešto promenili. Ljudi često govore da je zdrava hrana skupa hrana. Međutim to je samo opravdanje za ono što činimo loše. Da li je skuplja kesica čipsa ili 1kg šargarepe. Da li je skuplja 1 banana ili 1 čokolada? Navika uvek vuče na staro i mi nalazimo opravdanje.
Zato što nemamo dovoljno energije. Mi uzimamo hranu ali ona ne stiže do ćelije, izgubi se usput, hranljivi sastojci ostaju zarobljeni u nekim drugim delovima. Deca su posebno ugrožena zbog veće količine, naročito nezdrave hrane koju uzimaju. Često možemo naći da u samom proizvodu piše da ne sadrži konzervanse i veštačke boje, a u sastavu nalazimo emulgator, šećer, kukuruzni skrob, delimično hidrogenizovanu biljnu mast itd. Ne sadrže boje i konzervanse ali sadrže sve gore nabrojano.
E-102 (tartrazin), ovaj aditiv može izazvati alergije, smetnje u disanju, osip na koži, hiperaktivnost kod dece. U nekim slučajevima može izazvati anafilaktički šok. Zabranjen je u Norveškoj i Austriji.
E-110 (narandžasta azo boja), može izazvati urtikariju (koprivnjaču), upalu sluznice nosa (posebno kod osoba osetljivih na aspirin), nastanak astme. Ispitivanja na životinjama su pokazala da može izazvati kancer bubrega. Zabranjen u Rusiji, Danskoj, Norveškoj i Švedskoj.
E-123 (amarant) pretpostavlja se da može uticati na pojavu astme, promene na koži, hiper aktivnosti. Zbog sumnje da izaziva kancer, zabranjen je u SAD, Rusiji, Austriji, Norveškoj.
E-124 (crvena azo boja), pored hiperaktivnosti, alergija, na pokusnim životinjama dokazano je da može izazvati kancerogene promene. Zabranjeno u SAD i Norveškoj.
E-127 (crvena sintetička boja), zbog sadržaja joda ne preporučuje se osobama koje imaju poremećaj u radu štitne žlezde. U jednom delu grupe ispitivanih životinja došlo je do kancerogenih promena u štitnoj žlezdi.
E-210 (benzojeva kiselina), može izazvati astmu, alergijske reakcije. Postoje sumnje da u kombinaciji sa tartrazinom može izazvati hiperkinetički sindrom kod dece. Česta upotreba nije preporučljiva.
E-250 (natrijum nitrit), određena istraživanja pokazuju da može izazvati širenje krvnih sudova i sniziti krvni pritisak. Kod male dece može izazvati hiperaktivnost. Visoke doze mogu izazvati trovanje. Na temperaturi višoj od 130 stepeni (prženje i pečenje) mogu nastati kancerogeni nitrozamini pa česta upotreba nije preporučljiva.
E-320 (butilhidroksianisol – BHA), moguća je opasnost od taloženja koncentracija holesterola u krvi. Može izazvati alergije, hiperaktivnost kod dece. Zabranjen je u Japanu.
E-321 (butilhidroksitoluen – BHT) može izazvati krvarenja, oticanje tkiva, slabost, lošu probavu. Za 50% blokira holin esterazu (enzim koji razlaže acetil holin) u mozgu. Smanjuje produkciju serotonina za oko 40% i smanjuje potrebu za snom. Česta upotreba nije preporučljiva.
E-407 (karagenan), velike doze ovog aditiva mogu smanjiti apsorpciju kalijuma, može izazvati alergiju, a u spoju sa etilenovim oksidom mogu nastati izrazito kancerogena jedinjenja. Izbegavati ga. To važi i za E-407a.
E-507 (hloridna kiselina), u kombinaciji sa formaldehidom može biti kancerogen (štetno jedinjenje).
E-508 (kalijum hlorid), kod većih količina može postaći iritaciju želuca i creva, može izazvati probleme na nivou cirkulacije, slabost i mučninu. Posebno je opasan za malu decu. Česta upotreba nije preporučljiva.
E-942 (kiseonikov oksid), može uzrokovati neurološke poremećaje, oštetiti DNK, izazvati kancer, pobačaj, štetan je za jetru i bubrege.
E-950 (acesulfam-K), spada među deset najopasnijih aditiva, za sve životinje na ogledima potvrdilo se da uzrokuju kancer i povećavaju izgled za pojavu istog i kod ljudi. Postoje dokazi da redovna upotreba može dovesti do gojaznosti.
E-952 (ciklaminska kiselina), u ogledima na životinjama kojima su date veće koncentracije ovog aditiva, utvrđeno je da uzrokuje kancer žučne kese. Smanjuje plodnost. Uzrokuje migrene. Samo jednom čašom osvežavajućeng napitka koji sadrži ovaj zaslađivač, deca mogu prekoračiti dnevnu dozu od 7 mg/kg telesne težine. U Americi i Velikoj Britaniji zabranjeni su zbog sumnje da izazivaju kancer.
E-954 (saharin), je 500 puta slađi od šećera. Pošto se proizvodi iz toluena, može biti kancerogen. U ogledima na životinjama došlo je do pojave kancera žučne kese. Izbegavati ga potpuno.
Kada aditivi uđu u naše telo, pošto se teško izbacuju putem sistema organa za eliminaciju kao što su bubrezi, jetra, koža i creva, deponuju se u istom. Oni nemaju nikakav značaj za proizvod osim što nas navode da ga kupimo (gotove pite, pice, pekarski proizvodi, torte, kolači, džemovi itd.). Takođe hrana u konzervama sadrži previše hemikalija koje su toksične. Ako je organizam preopterećen unetim toksinima njegova sposobnost da upije hranljive sastojke će biti smanjena.
Hrana treba da sadrži energiju i da njenim unosom obezbedimo istu našem telu. Ako unosimo nezdravu hranu naš organizam, pogotovu organi sistema za varenje i eliminaciju će biti preopterećeni. Zato vodite računa kakvu hranu unosite u organizam, najbolje je da to budu celovite namirnice i što više voća i povrća. To je hrana koja je potrebna ljudskom organizmu da bi normalno funkcionisao i da bismo bili zdravi. Za rad našeg tela i njegovih organa neophodno je da imamo fizičku aktivnost, da se kvalitetno hranimo i da imamo dobar san.
Živite zdravo-budite zdravi!
Osnovne zajedničke odlike voća pa i povrća su: relativno mala energetska vrednost. Voće i povrće su bogat izvor vitamina. Od vitamina voće sadrži najviše vitamina C i A. Njihova količina zavisi od vrste voća, sorte kao i niza drugih činilaca. Vitamin C nije podjednako raspoređen u celom plodu. Najviše ga ima u ljusci i ispod nje. Drugi vitamin po važnosti i količini je vitamin A. Najviše ga sadrže: šargarepa, kajsija, ananas, suva šljiva, breskva, lubenica itd. U manjim količinama voće sadrži i druge vitamine: K, E, vitamine B grupe.
VOĆE treba da se jede sveže ali su veoma zdravi i sokovi od svežeg ceđenog voća! Uzimanjem voća snabdevamo organizam svim potrebnim sastojcima. Voće sadrži glukozu i daje energiju, brzo stiže do mozga i lako se vari. Posle kratkog vremena ulazi u krvotok i hranljivi sastojci stižu do ćelije. Voće od svih namirnica u ishrani sadrži najviše živih enzima. Voće pmaže kod problema sa pražnjenjem creva, poboljšava vid, hidrira kožu, brani naše telo od slobodnih radikala. Ono nas podmlađuje, daje nam energiju i vitalnost. Pogrešno je izbegavati voće zbog velike količine šećera, potrebno je stotine kilograma voća da bi se dobila mala količina glukoze.
Voće se ne jede sa drugom hranom, uvek se jede samo jer je na naj način apsorpcija hranljivih sastojaka najbolje iskorišćena. Najbolje je da se jede na prazan želudac i to do 12h, jer se u to vreme organizam čisti od toksina. Voće ne stvara zavisnost kao ostali proizvodi sa šećerom. Voće je moćan način da očistimo celo telo. Čišćenje organizma putem voća je toliko snažno da može izbaciti otrove iz organizma i do 80%. Sokovi ili voće, svejedno u kom ga obliku uzimali.
POVRĆE može da se jede sveže, kao salata, grilovano, obareno u vodi ili na pari, a može i da se konzuimira kao sok. Sokovi od sveže ceđenog povrća su veoma zdravi, ali moraju da se popiju odmah, jer se stajanjem menja njihov kvalitet. Dugom termičkom obradom se gube kvalitetni sastojci iz povrća, zato je preporuka da se jede sveže.
Sastav povrća podrazumeva čitav niz vitamina, minerala, antioksidanasa. Kombinujući zdravo povrće u svežem obliku, kroz salate, smutije, ceđene sokove unose se vitamini i minerali u integralnom, najzdravijem obliku.
Povrće sadrži značajne količine vode, što znači da se možete hidrirti i kroz obroke. Neposredno potpomažete varenje preko potrebnim vlaknima. Sezonsko povrće uvek sadrži najpotrebnije nutrijente pa se zato treba radovati proleću koje nam donosi sveže rotkvice, mladi luk, zelenu salatu, upravo zbog nedovoljnog unosa minerala u zimskom periodu. Leti se rado jede paradajz, bogat likopenom pigmentom iz grupe karetenoida koji štiti od štetnih UV zraka tokom ovih žarkih meseci. Kupus u jesen ili zimi štiti nas vitaminom C od svih virusnih infekcija i čestih prehlada. Zato navalite na povrće.
Budite zdravi!
Imunitet možemo da ojačamo ako korigujemo ishranu i to je prvo što treba da uradimo kada nam je narušen imuni sistem. Evo kako hrana utiče na imuni sistem. Potrebno je isključiti hranu koja sadrži agresivne supstance (aditive). Važno je baciti akcenat na voće i povrće, kao i izbegavati hranu koja stvara kisele reakcije u našem telu. Zato je dobro uzimati što više voća i povrća jer daju baznu reakciju u našem telu.
Svi proteini životinjskog porekla daju jake kisele reakcije i njih treba izbegavati ili umereno konzumirati. Treba izbegavati šećere i sve što je prerađeno jer stvara kiselu reakciju u našem telu. Šećeri loše deluju na insulin, još je veća šteta ako se kombinuju sa trans mastima (margarin i rafinisana ulja). Naš organizam traži CIS masti. Kada ribu pržimo ili pečemo gube se omega – 3 masne kiseline.
Takođe i mleko i mlečne proizvode treba izbegavati jer stvaraju jaku kiselu reakciju. Jaja takođe stvaraju kiselu reakciju u našem organizmu. Mleko koje se danas koristi nije dobro jer je homogenizovano i pasterizovano a tako se gube svi vitami koji su neohodni za ugradnju kalcijuma u kosti. Kada imamo kalcijum a ne ugradi se u kosti možemo da imamo razne probleme. Zatim, kazein iz mleka se teško vari, on se nikada potpuno ne svari. Kazein pospešuje alfatoksin, koji se nalazi u mleku i može da izazove bujanje ćelija. Ako uzimamo susam, zeleno povrće, semenke, orašaste plodove, mahunarke imaćemo daleko bolju ugradnju kalcijuma zato što u susamu ima magnezijuma. Zatim u povrću ima vitamina A, D i E.
Za imuni sistem je takođe dobro koristiti začine kao što je ljuta paprika, biber, đumbir, kim i cimet (cejlonski). Dobro je u svako voće ubacivati cejlonski cimet. Cimet štedi ćelije pankreasa i tako pomaže da se ne izluči insulin u velikoj količini, on je bitan protiv virusa i bakterija i dobar je protiv upala, sadrži gvožđe, kalcijum i mangan. Ljuta paprika deluje protiv zgrušnjavanja krvi, poboljšava cirkulaciju, gura krv u krvne sudove. Svi ljuti začini su dobri i deluju na jačanje imunog sistema. Ljuti začini napadaju viruse, bakterije i mikroorganizme. Ljudi koji jedu ljutu papriku retko kada imaju prehladu, ona deluje i na razlaganje masnoća u telu.
Kada je u pitanju hrana koja jača imunitet, beli luk je neizostavni deo zdrave ishrane i skoro svake kuhinje. Imunološka svojstva belog luka potiču od velike koncentracije jedinjenja koje sadrži sumpor, poput alicina. Sjajna alternativa belom luku je đumbir. To je namirnica za kojom mnogi ljudi posežu kada se razbole.
Dobri izvori gvožđa su još i proso, lisnato povrće, pasulj, sočivo, grašak, voće sa koščicama, suncokretove semenke, integralne žitarice...
Vlakna iz voća, povrća, integralnih žitarica i mahunarki uspostavljaju ravnotežu u imunom sistemu. Uzimanje celovitih namirnica je važno i za iskorišćavanje i prisustvo aminokiselina u našem telu. Posebno važne aminokiseline u našem telu su glutation koji nas štiti od napada toksina i cistein koji ako je dovoljno prisutan u telu, brani nas od kancera. Semenke, crni i beli luk, koštunjavi plodovi i kinoa su izvori cisteina. Ravnoteža aminokiselina u našem telu je veoma važna za naš imuni sistem.
Naprotiv, namirnice koje u svom sastavu sadrže velike količine rafinisanih šećera, masnog i prženog mesa, margarina mogu uticati na slabost imunog sistema.
Kalcijum je jedan od minerala bez kojeg ljudsko telo ne bi moglo normalno da funkcioniše. Najviše ga ima u koštunjavom voću, semenkama suncokreta i susama, orašastim plodovima, povrću..
Najbolji izvori mangana su maline, ananas, beli luk grožđe, mahunarke, jagode, kupine, tropsko voće, salata, banane, krastavci, kivi, smokve i šargarepa, zatim zeleno lisnato povrće, kokos, bademi i lešnici pospešuju apsorpciju mangana. Neke od najznačajnijih prednosti mangana su održavanje zdravlja kostiju, stvaranje važnih enzima za izgradnju kostiju. Osim toga, mangan pomaže u izgradnji vezivnog tkiva, apsorpciji kalcijuma, regulaciji šećera u krvi, razgradnji masti i ugljikohidrata.
Vitamin A je neophodan za proizvodnju hormona rasta. Kod njegovog nedostatka T-ćelije su smanjene i njihovo funkcionisanje se dovodi u pitanje. Vitamin A je neophodan za proizvodnju lizozoma, enzima koji nas štiti od virusa i prelada.
Vitamin E je snažni antioksidans koji štiti organizam od slobodnih radikala. Slobodni radikali oštećuju ćelije i mogu doprineti razvoju kardiovaskularnih bolesti i raka. Organizam je takođe izložen slobodnim radikalima i u životnoj sredini, kao što su dim od cigarete, zagađenje vazduha i ultraljubičasto zračenje iz sunca.
Vitamin E je antioksidans koji rastvara mast i zaustavlja proizvodnju slobodnih radikala. Vitamin E može pomoći u sprečavanju ili odlaganju hroničnih bolesti povezanih sa slobodnim radikalima. Pored antioksidantnog dejstva, vitamin E je uključen u imunološku funkciju. Najviše ga ima u ( pšeničnim klicama, semenkama suncokreta, bundeve, lana, badema, lososu, tuni).
Vitamin D je nutrijent koji se nalazi u određenoj hrani (morska riba, riblje ulje, jaja) koja je potrebna za zdravlje i održavanje jakih kostiju. Vitamin D radi tako što pomaže telu da apsorbuje kalcijum (jedan od glavnih gradivnih elemenata kostiju) iz hrane. Takođe se proizvodi endogeno kada ultraljubičasti zraci iz sunčeve svetlosti dođu u dodir sa kožom i pokreću sintezu vitamina D. Vitamin D je neophodan za pravilan rast kostiju i zuba kao i za dobar rad mišića i nervnog sistema. Imunološkom sistemu je potreban vitamin D za borbu protiv bakterija i virusa. Zajedno sa kalcijumom, vitamin D takođe pomaže zaštiti starijih osoba od osteoporoze. Vitamin D se nalazi u ćelijama širom tela i važan je za njihov pravilan rad.
B vitamini su grupa hranljivih materija koja ima važne uloge u našem organizmu. Najvažniji je B-6, koji je uključen u metabolizam aminokiselina, proizvodnju crvenih krvnih ćelija i stvaranje neurotransmitera. Zatim B-12 je od vitalnog značaja za neurološku funkciju, proizvodnju DNK i razvoj crvenih krvnih zrnaca. B-5 pomaže ćelijama ubicama i makrofagama da najbolje obave svoju ulogu u imunom sistemu.
Opšte je poznato da je vitamin C najbitnije organsko jedinjenje i glavna supstanca za jačanje imunog sistema. Naime, ovaj vitamin ubrzava proizvodnju belih krvnih zrnaca, koja sprečavaju napade stranih tela i infekcija. Upravo zato treba jesti voće i povrće koje prirodno sadrži obilje vitamina C. Kada unosimo previše lošeg šećera ne dozvoljavamo vitaminu C da dođe do ćelija.
U ovo voće, između ostalog, spadaju limun, grejpfrut, pomorandže, mandarine, kivi, papaja, jagode... Od povrća: crvena paprika, brokoli, kupus, karfiol, paradajz, krompir (kuvan u ljusci), grašak...
Imunitet jača ona hrana koja sadrži puno antioksidanasa. Živih enzima, fitohemikalija, minerala i vitamina.
Antioksidansi su materije koje se prirodno nalaze u hrani i štite naše zdravlje i ćelije tela od slobodnih radikala koji oštećuju ćelije, stvaraju genetske mutacije i dovode do pojave raka.
Antioksidansi su bitni za naš imuni sistem i potrebno je unositi ih što više. S druge strane potrebno je izbegavati hranu kao što su: gazirani sokovi, energetske pića, žestoko bojena alkoholna pića, veštački sokovi, suhomesnati proizvodi, paštete, viršle, kobasice, salame, šunkarice, mesni narezak, slane i slatke grickalice: čips, grisine, čokolade, industrijski keks, industrijske torte, sladoledi, kečap, sosovi, majonezi, prelivi, umaci, supe, gotova konzervirana jela, itd.
Sva ta navedena hrana je bogata slobodnim radikalima zbog niza aditiva, boja, konzervansa i pojačivača ukusa koji se u nju stavlja, tako da su antioksidansi neophodni da umanje štetno dejstvo slobodnih radikala. Najviše antioksidanasa ima u listovima zelene boje. Namirnice koje su bogate antioksidansima su : limun, pomoranđža, jabuke, mango, papaja, jagode, borovnoce, šargarepa, krompir, kajsije, semenke bundeve, orah, ječam, maslinovo ulje (hladno ceđeno), badem, tikvica, plavi patliđžan...
Iz ovoga možemo da zaključimo da je hrana koja jača imunitet, zaista raznovrsna.
Budite zdravi!
