Sloboda nije u vezi sa spoljašnjim svetom. Čovek može biti slobodan čak i u pravom zatvoru. Sloboda je nešto unutrašnje, ona proizilazi iz svesti. Svuda možete biti slobodni čak i kada ste okovani lancima u zatvoru. A s druge strane možete biti zarobljeni i van zatvora, u svom domu. Spolja gledano vi ste slobodni ali ste zarobljeni u svojoj svesti. Mešate spoljašnju slobodu sa unutrašnjom. U spoljašnjem svetu ne možete biti potpuno slobodni, tu mora da postoji kompromis. Da ste sami na svetu bili biste potpuno sloobodni, ali niste sami. U spoljašnjem svetu smo svi međuzavisni. Niko ne može biti potpuno nezavistan. Ali u unutrašnjem svetu možete biti apsolutno slobodni. Spoljašnja međuzavisnost je neizbežna i tu se ne može ništa učiniti. Ovo je naš univerzum i mi smo deo njega.
Nažalost živimo u svetu surovog biznis pravila da je sasvim bezazleno iskorišćavati nečiju pažnju ili neznanje, samo da bi se ostvarila neka dobit. Kako se samo lako ulovimo u neke zamke koje nam postavljaju drugi, nudeći nam slastan zalogaj, mamac. Mamci sveta obećavaju uživanje. Ljudi oko nas sanjaju o slobodi koju ne mogu da postignu. Nemaju snagu da promene smer života. Svi volimo da smo deo mase i da u njoj nađemo opravdanje. Niko ne voli da je sam, neshvaćen ili drugačiji. Ali ako živimo po mišljenju većine, eto nam opasnosti. Jer, ono što masa misli i radi nije nužno ni dobro ni pravedno, koliko god nas neki uveravali da je baš tako. Ako izaberete slobodu, onda ćete morati da uništite sve strategije drugih ljudi koje vas čine robom. Samo nas naše lično iskustvo može zadovoljiti, pružiti nam odgovore, pružiti nam veru i smisao života. Možda i želite da budete slobodni ali vaš kavez vam donosi određenu sigurnost. To je moć, to su dragocenosti, prestiž i ugled. A sloboda nema granica. Sloboda ne nudi bezbednost i sigurnost.
Sloboda od nečega je klasična vrsta slobode. Ljudi se ponašaju onako kako su uslovljeni da se ponašaju, onako kako se od njih očekuje da se ponašaju. Ovo su ljudi koje nazivamo robovima. Možemo biti slobodni od nacionalne pripadnosti, od određene crkve, od političke ideologije ali to je samo prvi deo slobode. Mi smo robovi i neko ndrugi zna kako da upravlja nama. U tim situacijama nismo ljudska bića, već se ponašamo kao mašina, potpuno automatizovano. Um nam hrane određenim idejama, a nama nije dozvoljeno ni da ih dovedemo u sumnju, dozvoljeno nam je samo da reagujemo. Svest je ključ.
Dakle onaj ko je spreman da bude ono što zaista jeste i da prihvati svu lepotu i gorčinu, zadovoljstvo i agoniju koje uz to idu, biće slobodan. Sloboda ne znači haos. Sloboda podrazumeva veću odgovornost, da neće biti potrebe da ti se iko meša u život. Sloboda je vrhovna vrednost, samo u slobodi možeš potpuno da procvetaš, da se ostvariš. Ako ne prihvatite potpunu odgovornost nikada nećete biti snažni, nećete postati nezavisni, nikada nećete okusiti slobodu. Rađate se sami, umirete sami. Sami dolazite i sami odlazite sa ovoga sveta.
Kada osećamo odgovornost tada brinemo o drugima. Odmah se odreknite svih navika koje ugrožavaju vaše zdravlje. I sami znate koje su to navike. Ako pušite, prestanite. Ako unosite previše šećera, smanjite unos. Ako unosite hranu bogatu skrobom ili masnoćama promenite način ishrane. Započnite aktivnosti koje će da sačuvaju delotvornost vašeg tela. Počnite da radite makar neke jednostavne vežbe. Obuzdajte emocionalne izlive, smanjite stres. Sve zavisi od toga koliko želite da se prilagodite. Prestanite da gledate bučne filmove sa scenama tela koja se rasprskavaju. Pustite za promenu nežnu, umirujuću muziku. Ja ne gledam horor filmove zato što nemam ništa od toga. Ne slušam ružne i agresivne tekstove besne muzike, zato što nemam ništa od toga. Ja biram šta ću da gledam i šta ću da slušam. Uzmite svoj život u svoje ruke. Ako niste motivisani da učinite to za sebe učinite to za one koji vas vole. Tako će se promeniti razlog zbog kojeg ste dospeli ovamo, promeniće se vaš razlog da razmišljate, govorite i radite. Predivno je imati nov razlog za život, viši, čudesniji cilj. Potreban nam je novi život iznutra. Da li želimo da ozdravimo od sklonosti ka zlu, od tereta krivice, od praznine srca koju osećamo tako dugo? Radi se o vama, o vašem životu, ličnoj ispunjenosti i bidućnosti. Nemirni smo i u svom stvarnom i zamišljenom svetu. Nespokojni zbog usamljenosti koja nas duboko razara. Svako bi mogao nadugačko i naširoko da priča o svojim brigama. Nema im ni broja ni kraja. A koliko je oko nas hendikepiranih koji su vedri i pozitivni prema životu jer su u srcu nadvladali svoje muke. Oni se ne žale, ne kukaju, već rado pomažu drugima. Ne treba prezirati bilo koga ko drugačije misli.
Kada svetom ne bi vladalo samoljublje, kada ljudi ne bi lagali, već voleli jedni druge kao sebe, ogroman broj svetskih nevolja bi se rešio preko noći. Svaka porodica bi živela srećno, narodi bi bili u miru i svaki sukob u društvu bi prestao. Samo nije promena uslova života ono što nam je potrebno, već promena nas samih, promena ljudi. Niko ne bi trebalo da se bavi drugim osobama - komšijom , šefom, supružnikom - već sobom. Na prvom mestu je potrebno da doživimo promenu srca.
Slobodan čovek je iskren, osećajan, pun ljubavi i razumevanja. Čovek nije rođen savršen. Rođen je nepotpun. Ne može da se odmori, uvek mora napred, uvek mora da napreduje. Mora da traži, ispituje, da se izgradi. Za kretanje je potrebno nakupiti ogromnu količinu energije. Možete krenuti u potragu za srećom ali je nećete naći jer se ona ne nalazi u spoljnom svetu.
Ne trebate sebe prisiljavati da postanete strpljivi, nenasilni, miroljubivi i puni ljubavi. Ako to pokušate, prisilićete sebe i tako ćete postati licimeri. Spolja smo obojeni a untra smo drugačiji. U sebi nosimo otpad a spolja prskamo parfem. Možemo promeni svet ali ne borbom. Moramo da promenimon svet slavljem, plesom, pevanjem, muzikom , meditacijom, ljubavlju. Radost je zarazna, smejte se i videćete da će svi početi da se smeju. Mi nismo odvojeni, mi smo deo jedne celine i kada nečije srce počne da se smeje to utiče na mnoga druga srca.
Ostvarivanje duhovne slobode treba da nam bude prioritet, jer sve nedaće dođu i prođu. Ništa ne traje večno a i ko garantuje da nas posle korone neće snaći neko drugo zlo? Svesnim ljudima otvara se mnogo mogućnosti. Svest je potpuna sloboda, prisutnost u sadašnjosti - u samom trenutku. To je akcija koju ne kontroliše niko drugi već ona proizilazi iz našeg unutrašnjeg bića.
Unutrašnja sloboda je moguća. Ona se rađa kada zaronite u svesni deo svog bića. Posmatrajte svoje misaone tokove, budite svedoci čitavog misaonog procesa. Postaćete svesni da niste ni misao, ni um. Samo ste svedoci. Osoba koja je u potpunosti slobodna u svojoj unutrašnjosti ne žudi za spoljašnjom slobodom. Takva osoba sposobna je da prihvati prirodu onakvu kakva jeste. Stvorite unutrašnju slobodu, nema potrebe da se borite protiv nje.
Ali sloboda nema nikakav značaj ako ne odaberete stvaralački put. Potrebno je da stvorite nešto, da otkrijete nešto, da realizujete neki svoj potencijal i da pronađete sebe. Sloboda vam samo daje šansu da radite ono što želite. Ali uradite nešto sa tom prilikom, nemojte da budete dokoni inače ćete biti tužni. Sloboda mora da bude stvaralačka. Ako budete sposobni da uništite svoj zatvor onda ćete i da stvorite nešto lepo. Sada imate vremena za sve stvari koje niste uspevali da uradite. Sada možete da bude istraživač, stvaralac, tragač... Samo je potrebno da znate šta vam donosi sreću i zadovoljstvo, šta biste želeli da stvorite i postanete. Da ponovo definišete svoj život.
Treba da povedemo računa kako govorimo, koje reči koristimo, kako se služimo novcem, kako koristimo slobodno vreme? Kakav nam je stav prema državi i vlastima? Kako živimo u braku i porodici? A kako bismo voleli da saznama nešto sasvim pouzdano o onome što nas čeka, što je ispred nas. Recimo, kako će se razvijati posao koji radimo, budućnost naše porodice, dece, i naravno voleli bismo da znamo sve u vezi zdravlja. Ali danas odlučuje sutra! Naime, odluke koje sada donosimo odlučuju o sutrašnjem životu. A ne postoji budućnost ako je sami ne stvorimo, i šta god da se sutra dogodi to će biti naša kreacija.
Zato ne može da vam bude dosadno, imate posla, stvarjte sebe, radite stvari za koje zaista niste imali vremena, posvetite se deci, igrajte, pevajte stvarajte, mislite pozitivno!!!
Budite zdravi!
Naše čovečanstvo stoji na pragu prekretnice. Do prekretnice dolazi kad god propast zapreti - nikada nam u istoriji naše vrste nije pretila tako teška propast kao danas. Ništa u našem kolektivnom životu nije onako kako smo želeli da bude, a za sve smo sami odgovorni.
Dosadašnji život na Zemlji se odvija kao posledica onoga što smo mi izazvali svijim ponašanjem. Od globalnog zagrevanje do zemljotresa, tropskih oluja, tornada, suša, poplava itd. Čovečanstvo je u mnogome uticalo na ekološki sistem naše planete i u velikoj meri je odgovorno za nju. Neprekidni nemiri , neprestano nadmetanje, neprestana borba i neprestani ratovi. Ljudi su odlučili da žele da budu vrsta divljih primitivnih bića koja ubijaju jedna druge kada ne dobiju ono što žele i zanemaruju nevolje drugih kada dobiju ono što žele. Čula su nam prezasićena. Preplavljeni smo podacima. Muzika trešti, glasovi se pojačavaju, sve da bi nam privuklo pažnju. Kada se okrenemo oko sebe može nam se činiti da uopšte nema dovoljno svega za sve. Može nam se učiniti i da oskudevamo u mnogo čemu: nemamo dovoljno vremena, dovoljno novca, dovoljni ljubavi i još ponečega. Zabrinuti da ipak nema dovoljno svega, stvaramo ekonomske, političke, društvene, ekološke i duhovne sisteme, kako bismo se zaštitili od nedovoljnosti. Danas mnogi koriste ili sakupljaju sve do čega im je stalo pravdajući to brigom da nema toga dovoljno. A u restoranima i domovima širom sveta se baci više hrane nego što bi bilo dovoljno da se gladna deca nahrane za nedelju dana.
Usled nepromišljenog, nemarnog i bezobzirnog korišćenja energije, mnogi za nedelju dana potroše više nego što bi bilo dovoljno da se zadovolje sve energetske potrebe čitavog sveta za mesec dana.
Vlada i privatne kampanje potroše više novca na nedelotvorne programe nego što je potrebno za finansiranje programa pomoći za siromašne.
A Svega što nam je potrebno ima više nego dovoljno ako bismo drugačije delovali na naš život jer je život kružni proces. Čovek je prekinuo taj kružni proces a to se vraća kroz neželjene posledice, ( kao npr. sada što nas je snašao korona virus ). Svega što nam je potrebno ima više nego što mislimo da ima, samo treba to da raspodelimo i drugačije koristimo. A dovoljnost se ne doživljava kroz bacanje nego kroz deljenje.
Čak i oni koji imaju dovoljno svega veruju da moraju da sakupe još više - a zatim još više i više. Onda nagomilavaju ono što su sakupili da oni i njihove porodice ne bi ostali bez ičega. U međuvremenu milioni ljudi umiru od gladi i još milioni žive u velikom siromaštvu pokušavajući da prežive.
Mi smo kao vrsta onemogućili da ljubav dopre do svakoga. Ako želimo da imamo još više nečega, dajmo toga drugima, šta god to bilo, da li je to energija, ljubav, novac - bilo šta čega nam treba više. Jer smo svi mi jedno, ista stvar, jednaki pred Bogom i nismo ni titula koju imamo , ni ime koje nosimo ni uloga koju imamo u životu, mi smo jedinstvena celina uma, tela i duše.
Naravno nerado priznajemo da je to tačno, ima i onih koji odbijaju da prihvate da čovek u bilo kom nivou učestvuje u ekološkoj reakciji Zemlje na naš život.
Vreme je da poletimo u novom pravcu i da promenimo naša verovanja kako bismo ispravili neke greške. Nije greška to što smo vi ili ja dospeli na Zemlju i živimo na njoj u ovom ključnom trenutku, kao svedoci i učesnici ovog teškog događaja, korona virusa, ali kolektivna misao u kombinaciji sa svim izgovorenim rečima i delima stvara naše spoljašnje iskustvo života na zemlji.
Ovo je trenutak transformacije čovečanstva, više ništa ne bi smelo i trebalo da bude isto, ako se opametimo. Prvo, zato što će nas naša nova razumevanja ( ako se osvestimo) naterati da se ponašamo sasvim drugačije jedni prema drugima, te će loše ponašanje i surovost potpuno nestati. Drugo, zato što će nas naša svest naterati da očistimo svoje okruženje, promenimo ono što unosimo, promenimo lične navike i izmenimo svoj način života. Ovo je trenutak u kojem je naša vrsta pozvana da proživi svoj istinski identitet i da se zapitamo ko smo i odakle dolazimo i šta nam je od istinske važnosti. Da li su to materijalne stvari i lepota koja dolazi spolja ili ono što nosimo unutra, u sebi. Da li je to istinska ljubav? Naše srce želi stanje bitisanja a ne poslovni položaj, ne karijeru... Možemo da budemo mudrost i jasnost, saosećanje i razumevanje, strpljenje i velikodušnost, nadahnuće i kreativnost, isceljenje i ljubav, to je naša svrha na ovoj planeti. Kada mudrost ne pomaže unesimo strpljenje, ako nema strpljenja vežbajmo prihvatanje. Ne živimo da bismo ispunili svoje potrebe, živimo da bismo ispunili svoje mogučnosti. To nije isto. Reč je o inididualnoj sposobnosti da kolektivno iskustvo doživimo kako nama odgovara i prihvatimo ga. Trenutna realnost nam je svima ista ali zavisi kako ćemo je prihvatiti i kakvu ćemo pouku izvući iz svega ovoga. Kakve će nam misli biti u buduće. Te najuzvišenije misli nećemo pronaći u svom umu, već u svojoj duši. Ako budemo slušali um, naći ćemo misli o preživljavanju, o potrebama, misli o strahu i onome što nam treba da bi smo ga ublažil, misli o besu, misli o pretnji. Um je samo skladište ovozemaljskog iskustva. Zato se ne treba poistovećivati sa umom, jer mi nismo ni um ni telo. Mi smo spoj uma, tela i duše. Zato ne gledajmo na život kao na nešto što nam se suprotstavlja, već kao na nešto što nas sastavlja.
Mislim da sve što nam se događa da nam se događa za naše dobro, čak i ako nam nije jasno zašto je to dobro. Suština je u tome da možemo da postanemo svsni sebe i da budemo zahvalni na tome što smo postali svesni, jer svaki izraz života je izraz ljubavi.
Mi samo nismo dovoljno emocionalno i duhovno zreli da istinski shvatimo uticaj i posledicu svojih dela. A ljubav je najmočnija energija u celom kosmosu. Naše unutrašnje iskustvo utiče na spoljašnju stvarnost u kojoj se nalazimo. Sve je energija. Energija je sve ono što nas čini. Misli su energija. Osečanja su energija u pokretu. Svest je enrgija. Životna energija je međusobno povezana. Naša energija utiče na energiju nekog drugog. Mi stvaramo ono što gledamo, a kako ćemo ga stvoriti zavisi od toga kako gledamo dok posmatramo. Sve oblike ponašanja kod ljudi, stvaramo mi sami. Zemlja kao biološki sistem nesumnjivo se menja i prilagođava uslovima koje su prouzrokovali njeni stanovnici.
Činjenica je da nam ništa ne treba. Kvantna fizika nam poručuje da posmatrač utiče na sve što posmatra, tj. gledanjem u nešto on šalje energiju, koja reaguje sa energijom onoga što posmatramo. Sav život je energija u interakciji. Imajuči to u vidu mi onda stvaramo sopstvenu realnost.
Svest, iskrenost i odgovornost sada treba da primenimo u prilici sa suočavanjem sa sopstvenom istinom o sebi i njenim prihvatanjem. Kad celokupno čovečanstvo sakupi hrabrost da preispita sve što je dosad prihvatilo o sebi i Bogu, kada bude dovoljno snažno da ukloni sve predrasude, kada bude delovalo sa više ljubavi prema sebi i prirodi možda će se tada dogoditi neke promene na našoj planeti.
A ovoga ćemo se svakako sećati. Život treba da bude srećan. Treba samo da delimo. I volimo. I da znamo da će se sve dobro završiti, da je život na našoj strani. Da pomognemo jedni drugima i kada sve prođe. To je sve što treba da uradimo, to je sve što je ikada trebalo da radimo. Predivno je imati nov razlog za život, viši, čudesniji cilj u kojem naše Srce, Um i Duša nalaze smisao. Predivno je krenuti potpuno novim pravcem. Predivno je znati da ne moramo da postignemo neki cilj koji smo smatrali važnim i ključnim u svakodnevnom životu.
Hajde da jedni drugima ulijemo Nadu, Razumevanje, novu Svest, nov Doživljaj života, Boga i nas samih i da naš nekadašnji način života zamenimo novim zahvaljujući kojem će sve loše ostati samo ružan san.
Budite duhovno zdravi!
U ovaj fizički život smo došli kao celovita i potpuna bića ali smo dopustili da nas život rastavi i pokida. Vreme je da se osvrnemo oko sebe i zapitamo da li smo mi odgovorni za sve što nam se dešava?
Ništa nije kako treba. Ni jedan veliki sistem na planeti ne radi kako treba. Ni jedan ne dovodi do ishoda koji želimo... Ni obrazovni, ni politički, ni ekonomski, ni društveni , ni duhovni. To se ne dešava samo na globalnom nivou nego se odražava i na naše lične živote. To pogađa sve ljude i svi se svakodnevno bore, da budu srećniji, da prežive... Zašto danas nije dobro čak ni onima koji kao "dobro" žive? Čak ni oni ne mogu da dostignu istinsku sreću i da je sačuvaju. Kada nisu srećni oni koji bi po svim parametrima trebali da budu znači da postoji ozbiljan problem u društvu. Slepo smo sledili svoje želje, ukuse, prohteve, svoja sopstvena zadovoljstva. Nikada se nismo zapitali kako će se to odraziti na čovečanstvo. To je slika današnjeg stanja i znak da nešto treba da se promeni. Moramo prihvatiti činjenicu da smo mi uzrok svega što nam se događa. Sada je pravi trenutak da razmislimo o tome. Ubeđeni smo da nema dovoljno onoga što nam treba da bismo preživeli i bili srećni. Pa da li smo spremni da nešto promenimo ili ćemo da nastavimo po starom? Život se sastoji iz energije. Energija stvara sve, prouzrokuje sve, čini sve. Sve se svodi na to kako se energije mešaju. Ne možete u potpunosti da utičete na energiju izvan sebe ali možete unutar sebe, tu leži moć. Previše nas vidi rane koje smo sami sebi zadali. Ponestaje nam čistog vazduha, čiste vode, ponestaje nam plodnog zemljišta... Zbog čovekovog bezosećajnog načina života zemlja se zagrejala. I dalje smo pohlepni i živimo za profit. Ne vidimo ljude, ne vidimo ptice, ne vidimo prirodu. Najgore od svega je što nam ponestaje volje da nešto promenimo. Razvili smo tehnologiju ali nismo razvili svest. A kolektivna svest će stvoriti nove događaje. Možda i o Bogu i o životu treba da naučimo nešto novo. Želimo da stvorimo bolji život za svoje potomstvo a šta smo spremni da uradimo povodom toga? Ovaj virus je verovatno upozorenje za sve nas. Sada je vreme da se preispitamo. Vreme je da se ponašamo odgovorno. Tu leži moć, tu leži snaga. Ipak mi živimo na ovoj planeti. Evo nekih predloga za lakše prevazilaženje ove situacije:
Budimo duhovno zdravi!
Sin mi je pre neki dan tražio da mu napravim kolač sa višnjama. Nisam imala višnje. Juče mi je baba dala smrznute višnje. Otišla sam da kupim brašno. Nije bilo brašna, nije bilo hleba , nije bilo toalet papira... Ljudi kupuju, kupuju, ispisuju čekove. Ne znam samo kada će sve to da upotrebe. Pa sinoć je proglašeno vanredno stanje zbog Korona virusa. Ceo svet se uzvrteo. Trener mi je javio da ne dolazim na trening. Jutros sam se spremila i otišla na SC Olimp da trčim, našla sam alternativu. Posle trčanja sam vežbala na otvorenom. U povratku sam svratila do gomexa i dalje nije bilo brašna. Pa neće jesti kolač sa višnjama, nema veze. Razmišljam...O strahu... i kako nam je fukus samo na bolesti.
Sigurno ste poznavali neke ljude koji su umrli, verovatno ste i videli neke koji su na samrti. Jasno vam je da ćete i vi umreti jednog dana. Da biste nastavili život morate da se oslobodite straha od bolesti i od smrti. Strah je najveći čovekov neprijatelj. On može da vas sputava u svim aktivnostima i da bude uzrok strepnje i nepodnošljivog iščekivanja koje ćete osećati sve vreme. Izlaz iz ovog problema je da se direktno suočite sa strahom, da se fukusirate na zdravlje. Vaš strah je misao. Strašno je razmišljati o tome. Glavni razlog za strah od bolesti i smrti je taj što o svom telu razmišljate kao o sebi. Zato što vi niste telo, vi ste mnogo više od toga. Vaše telo je samo vaš hram u kome boravite u svetu materijalnog. A samo to telo u kome ste zarobljeni umire.
Događaji, pojave, uslovi, okolnosti - sve je stvoreno iz svesti. Individualna svest je dovoljno moćna. Zamislite onda kakva se stvaralačka energija oslobađa kada se dvoje ili više ljudi skupe, a kamoli ceo svet. I umesto da se zalažemo za zdravlje na duhovnom i telesnom nivou mi paničimo i pravimo zalihe hrane. Čega se bojimo? Da čemo umreti gladni? Ne, čovek može jako dugo da izdrži bez hrane. Glad je samo emocionalna potreba, što se i sada vidi. I šta čemo sada dok smo u izolaciji? Da mesimo , pečemo, jedemo ( i to nezdravu hranu ), da se gojimo. Pa zato i toalet papira nema. Trebaće vam kada se budete prejeli. Što ne bismo ovo vreme iskoristili za rad na sebi, na duhovnom razvoju i uvođenju zdravih životnih navika, naravno poštujući sve ono na šta apeluju. Pa eto prilika da se bude na lekovitom postu i da se organizam detoksikuje. Pa sada možete više da ležite, odmarate i posvetite sebi. Tako ćete i ojačati svoj imunitet. Preusmerite svoje misli na pozitivne. Neka vam fokus bude na zdravlju. Na ovaj način život postaje samostvaralački. Koristite život da stvorite sebe u skladu sa onim ko ste i ko ste oduvek želeli da budete.
Prirodne nepogode i katastrofe u svetu niste stvorili posebno. Ono što ste stvorili je stepen do koga ovi događaji utiču na vaš život. Ti događaji su stvoreni ujedinjenom svešću čoveka. Bol koji prati ovozemaljska iskustva i događaje može da se smanji, ako se promeni način na koji ih posmatrate. Morate promeniti unutrašnji doživljaj. To je put ka umeću življenja. Strah i bol su rezultat rasuđivanja nekih stvari. Otklonite ih i oni nestaju. Radite ono što vas održava i predstavlja, umesto što ćete baš ceo dan da slušate vesti, paničite i punite frižider. A ako želite da se osećate loše, osečajte se tako. Ako ne želite možete na ovaj izazov da gledate kao na mogućnost da stvorite ponovo sebe na sliku i priliku onoga ko vi zapravo jeste. Bog nam je dao slobodnu volju. Da li ćete da trpite bol zbog razmišljanja ili ćete preusmeriti misli na nešto pozitivno?
Umirite se. Utišajte spoljni svet da bi mogli da imate uvid u unutrašnji. Ali njega ne možete imati dok ste zabrinuti za svoju stvarnost. Nastojte da uđete unutar sebe i videćete kako će biti lakše.
Budite duhovno zdravi!
