Šećer je kao gorivo za naš organizam, on treba da uđe u svaku ćeliju i obezbedi joj energiju. U prirodi postoje različite vrste šećera. Glukoza je neophodna za fumkcionisanje mozga, nervnog sistema i mišiča. Problem je što većina ljudi ne razlikuje prirodne šećere kao što je laktoza u mleku ili fruktoza u voću i medu, od rafinisanih šećera.
Svi ovi šećeri se podvrgavaju preradi i proizvođači ih koriste prekomerno da bi hrana bila ukusnija. Dugogodišnje korišćenje ovih šećere može dovesti do intolerancije na šećer i dijabetes. Upotrebu ovih šećera, torti, bombona, kolača, gaziranih napitaka itd. bi trebalo svesti na minimum. Upotreba ovih šećera nam donosi energiju ali nema nikakvu hranljivu vrednost. Oni crpe hranljive sastojke iz našeg organizma, povećavaju pritisak i masnoće u krvi, stvaraju nemir, slabe imunitet, stvaraju neravnotežu u mozgu na isti način na koji to rade morfijum i nikotin.
Sav taj višak glukoze biva uskladišten kao rezerva energije u jetri i mišićima u obliku glikogena, a onda se sav taj višak pretvara u masti i deponuje u masnim ćelijama. Šećeri se lako vari i brzo podižu nivo glukoze u krvi što dovodi do naglog lučenja insulina.
Danas imamo mnogo mogućnosti i važno je šta ćemo izabrati, da li trenutno zadovoljstvo ili dobro zdravlje.
Naš organizam drugačije metaboliše voćni šećer od rafinisanog. Gotovo svako, pa i osobe sa dijabetesom mogu da imaju koristi od konzumiranja voća. Voće je puno vitamina, minerala, vlakana, fitohemikalija i vode. Šečeri iz voća nisu prerađeni i ne sdrže aditive. Teško je preterati sa hranom koja sadrži voćne šećere. Morali biste da pojedete ogromne količine voća ili povrća do neke količine šećera kojih ima u slatkišima ili nekim namirnicama iz fabričke proizvodnje. Uostalom, vlakna iz voća nas drže duže sitim, neohodna su nam za dobar i pravilan rad creva. Kod prerade hrane proizvođači koriste različite vrste šećera a svi oni se razlikuju od voćnog šećera. U mnogim slučajevima slatko voće može zadovoljiti žudnju za drugim nezdravim slatkišima a organizam u isto vreme dobija sve hranljive sastojke.
Glukoza putem krvi dolazi do jetre gde se pretvara u glikogen. Ako se unese previše šećera jetra neće moći da ga pretvori u glikogen pa će se sintetisati u masne naslage. Da bi ćelija dobila energiju, potrebno je da primi glukozu. Ona dobija glukozu uz pomoć insulina. Kada pojedemo nešto, šećer se razlaže i ulazi u krvotok u vidu molekula. Tako pankreas dobija signal da treba da proizvede insulin. Na svakoj ćeliji se nalaze insulinski receptori za koje se vezuje insulin i tako šalje signal ćeliji da treba da otvori vrata i primi glukozu. Ako preterano konzumiramo rafinisane šećere ćelije će vremenom postati rezistentne na insulin i do otvaranja vrata neće doći. Tako se nagomilava šećer u krvi. Pankreas proizvodi još više insulina i tako u krug. Dok insulin raste sve više energije se prebacuje u masno tkivo. Što više insulina to se više gojimo. Tako naši mišići lišeni goriva javljaju mozgu da treba da jedemo više i mi jedemo. Ovo dovodi do insulinske rezistencije a kasnije i do dijabetes i mnogih drugih bolesti.
Ključna stvar je u promeni ishrane i načina života. Najdelotvorniji način da se oslobodite zavisnosti od šećera je izbacivanje industrijski proizvedene hrane i rafinisanih šećera. Treba unositi što više voća, povrća, integralnih žitarica, mahunarki i orašastih plodova. Da bi se stvorile nove navike potrebno je da se odreknemo šećera na 21 dan, na taj način će se naši receptori u mozgu restartovati. Želja uglavnom ima veze sa navikama. Zato je važno da stvaramo nove navike. Što više izbegavamo rafinisane šećere, naš organizam će imati sve manju potrebu za njima. Kada prestane da konzumiramo rafinisane šećere imaćemo više energije, nećemo imati promene raspoloženja i bolje ćemo se osećati.
Dodati šećeri nisu uvek tako označeni. Oni se kriju u nazivima kao što je nektar agave, kukuruzni skrob, kukuruzni sirup, dekstroza, fruktoza, glukozni fruktozni sirup, prirodni zaslađivači itd. U fabrički proizvedenim namirnicama se uklanja veliki broj hranljivih sastojaka i dodaju se šećeri da bi imale dobar ukus. Ali šećeri se ne nalaze samo u kolačima, keksu, soku, itd. Šećera ima i u mnogim drugim namirnicama kao što su : salame, šunke, sirevi, mleko, kečap, majonez, supe u kesici, u svim konzerviranim namirnicama.
Da bi se oslobodili zavisnosti od šećera potrebno je izbaciti svu industrijsku hranu, veštačke zaslađivače i sokove. Uvek imamo mogućnost izbora. Ipak zdravlje treba svima da nam je na prvom mestu. Zato birajmo najbolje za sebe.
Živi Zdravo - Budi Zdrav!
