Stres je najopasniji faktor rizika za zdravlje u XXI veku. Stres označava osećanja povezana sa napetošću, pritiskom, patnjom i nemirom. Važni faktori stresa su posao, visoki zahtevi koje sami sebi postavljamo, mnoštvo planova i gust raspored u slobodno vreme, saobraćaj, kao i neprestana digitalna dostupnost.
Nivo stresa je naročito visok kod onih zaposlenih koji nikada ne isključuju svoj smartfon. Potreba da se obavi mnogo poslova povlači za sobom hitnost njihovog završavanja u što kraćem roku. Mnogi ljudi brzo jedu, brzo govore, brzo se kreću, idu tamo-amo, brzo putuju, menjaju zaposlenja, kuće, kola itd.
Stres nam uskračuje život, on povećava rizik oboljevanja od srčanog i moždanog udara, od tumora i autonomnih bolesti, depresije i još mnogo toga. Slobodno vreme nam je baš kao i radno, popunjeno mnogobrojnim obavezama i spiskom stvari koje treba uraditi. Ljudi koji preko dana nemaju dovoljno vremena su aktivni noću.
Korišćenje digitalnih medija i njihova velika upotreba dovodi do sve više poremećaja sna i do prekida u fazama spavanja, a time i do neispavanosti. Neredovno i prekratko spavanje može dovesti čak i do gojaznosti. Nedostatak sna, preko hormona koji kruže, dovodi do otpornosti na insulin. Ćelije ne mogu više dobro da prime glukozu, a to opet vodi osećaju velike gladi, više jedemo i dobijamo na težini. Uz to ide činjenica da se time slabi i imuni sistem.
Stres se stvara kada nemamo kontrolu nad onim što radimo, ili u tome ne vidimo nikakvu korist. Osoba koja je pod stresom manje vežba, brže jede i manje je zdrava, više pije i puši i pati od poremećaja sna.
Hormoni stresa čine da se krvni sudovi suze, krvni pritisak raste, hlade se šake i stopala, a ponekad i vrh nosa. Gotovo da je nemoguće voditi život bez stresa ali možemo da ga znatno umanjimo ako se više krećemo, bolje hranimo i dovoljno odmaramo i opuštamo.
Mozak i nervi su organi koji, kao i svi ostali, imaju potrebu za dovoljnom količinom kiseonika i vode, kao hranljivih sastojaka, koji se unose preko prirodne i utavnotežene ishrane.
Većina ljudi koji pate od stresa ne bave se sportom i nisu u stanju da se odmore. Oni se nalaze u začaranom krugu iz koga nije jednostavno izaći. Fizičke vežbe su najefikasniji način izlaženja iz tog začaranog kruga. Da bi se motivisali, ljudi moraju da se nadaju da će im biti bolje. Jedna vrsta sporta koja se značajno upražnjava automatski donosi osvežavajući odmor.
Naposletku, bolne tegobe, kao što su migrena, bolovi u vratu i leđima mogu da se obuzdaju kretanjem. Da biste se redovno kretali, ne morate da počnete sa fitnes treningom. Zbog toga treba da odaberete vid kretanja koji vas zabavlja. Dobar je svaki vid aktivnosti, a pre svega šetnja, koju prosto nije moguće nahvaliti. Pored telesne aktivnosti, kod takvog kretanja su prisutni još i dodatni elementi koji idu u korist zdravlju a to su vitamin D i sunčeva svetlost.
To je takođe, važan činilac u sprečavanju stresa. Odmor je neophodan za obnavljanje fizičke i mentalne snage, ali ljudskom biću je potrebno i obnavljanje duhovne snage. Postoje osobe koje u subotu i nedelju nastavljaju, štaviše povećavaju dužnosti koje obavljaju tokom sedmice. Značenje tog sedmičnog dana odmora je dublje od svakodnevnog. To je vreme uzdizanja duhovne dimenzije ljudskog bića i ona je osnovna veličina u sprečavanju i otkanjanju stresa. U stvari prva vrednost postojanja sedmičnog odmora bilo je približavanje čoveka Tvorcu da bi čovek razvio duhovni put zahvaljujući razmišljanju i molitvi.
Čak i kada ne spavamo, popodnevni odmor predstavlja razumno izdvojeno slobodno vreme. To je dobar način da prekinemo tok dnevnih aktivnosti da bismo ih posle nastavili. Relaksacija donosi osećanje staloženosti i mira. Prednosti vežbi za opuštanje su mnogostruke. Evo nekih vežbi opuštanja:
U slobodno vreme čovek bi trebalo da se prihvati rekreativnih aktivnosti u kojima će moći da upotrebi svoju inteligenciju. Na taj način slobodno vreme postaje osvežavajući odmor. Slobodno vreme nam može pomoći da ojačamo društvene i porodične odnose. Omogućava nam promenu ritma i zaboravljanje svakodnevnih problema. Oslobodite se stresa!
Hidroterapija služi za opuštanje, olakšavanje bolova i lečenje. Ključno delovanje hidroterapije vezano je upravo za osećaj hladnoće i toplote. Tuširanje toplo-hladnom vodom jeste osnova i dnevna rutina koju bi čovek trebalo da praktikuje. Toplota vode često se koristi za opuštanje, a hladnoća za stimulaciju rada unutrašnjih organa i podizanje energije.
Kada je osoba pod stresom, preporučuje se naizmenično tuširanje vrućom pa hladnom vodom. Prvih par puta je malo teže posle se čovek navikne, pa mu to postaje nešto sasvim normalno. Najbitnije je da se ova metoda praktikuje. Intezitet i temperatura vode mogu postepeno da se povećavaju i prilagođavaju. Vremenom može da se pojačava temperatura tople i hladne vode. Vrlo je važno napomenuti da hladna voda posle perioda navikavanja treba da bude ledena, dok topla voda treba da bude onoliko topla koliko može da se izdrži i podnese. Ova metoda se može praktikovati svakodnevno tako što se tuširate par minuta toplom a onda oko minut ledenom vodom.
Budite zdravi!
