Imunitet možemo da ojačamo ako korigujemo ishranu i to je prvo što treba da uradimo kada nam je narušen imuni sistem. Evo kako hrana utiče na imuni sistem. Potrebno je isključiti hranu koja sadrži agresivne supstance (aditive). Važno je baciti akcenat na voće i povrće, kao i izbegavati hranu koja stvara kisele reakcije u našem telu. Zato je dobro uzimati što više voća i povrća jer daju baznu reakciju u našem telu.
Svi proteini životinjskog porekla daju jake kisele reakcije i njih treba izbegavati ili umereno konzumirati. Treba izbegavati šećere i sve što je prerađeno jer stvara kiselu reakciju u našem telu. Šećeri loše deluju na insulin, još je veća šteta ako se kombinuju sa trans mastima (margarin i rafinisana ulja). Naš organizam traži CIS masti. Kada ribu pržimo ili pečemo gube se omega – 3 masne kiseline.
Takođe i mleko i mlečne proizvode treba izbegavati jer stvaraju jaku kiselu reakciju. Jaja takođe stvaraju kiselu reakciju u našem organizmu. Mleko koje se danas koristi nije dobro jer je homogenizovano i pasterizovano a tako se gube svi vitami koji su neohodni za ugradnju kalcijuma u kosti. Kada imamo kalcijum a ne ugradi se u kosti možemo da imamo razne probleme. Zatim, kazein iz mleka se teško vari, on se nikada potpuno ne svari. Kazein pospešuje alfatoksin, koji se nalazi u mleku i može da izazove bujanje ćelija. Ako uzimamo susam, zeleno povrće, semenke, orašaste plodove, mahunarke imaćemo daleko bolju ugradnju kalcijuma zato što u susamu ima magnezijuma. Zatim u povrću ima vitamina A, D i E.
Za imuni sistem je takođe dobro koristiti začine kao što je ljuta paprika, biber, đumbir, kim i cimet (cejlonski). Dobro je u svako voće ubacivati cejlonski cimet. Cimet štedi ćelije pankreasa i tako pomaže da se ne izluči insulin u velikoj količini, on je bitan protiv virusa i bakterija i dobar je protiv upala, sadrži gvožđe, kalcijum i mangan. Ljuta paprika deluje protiv zgrušnjavanja krvi, poboljšava cirkulaciju, gura krv u krvne sudove. Svi ljuti začini su dobri i deluju na jačanje imunog sistema. Ljuti začini napadaju viruse, bakterije i mikroorganizme. Ljudi koji jedu ljutu papriku retko kada imaju prehladu, ona deluje i na razlaganje masnoća u telu.
Kada je u pitanju hrana koja jača imunitet, beli luk je neizostavni deo zdrave ishrane i skoro svake kuhinje. Imunološka svojstva belog luka potiču od velike koncentracije jedinjenja koje sadrži sumpor, poput alicina. Sjajna alternativa belom luku je đumbir. To je namirnica za kojom mnogi ljudi posežu kada se razbole.
Dobri izvori gvožđa su još i proso, lisnato povrće, pasulj, sočivo, grašak, voće sa koščicama, suncokretove semenke, integralne žitarice...
Vlakna iz voća, povrća, integralnih žitarica i mahunarki uspostavljaju ravnotežu u imunom sistemu. Uzimanje celovitih namirnica je važno i za iskorišćavanje i prisustvo aminokiselina u našem telu. Posebno važne aminokiseline u našem telu su glutation koji nas štiti od napada toksina i cistein koji ako je dovoljno prisutan u telu, brani nas od kancera. Semenke, crni i beli luk, koštunjavi plodovi i kinoa su izvori cisteina. Ravnoteža aminokiselina u našem telu je veoma važna za naš imuni sistem.
Naprotiv, namirnice koje u svom sastavu sadrže velike količine rafinisanih šećera, masnog i prženog mesa, margarina mogu uticati na slabost imunog sistema.
Kalcijum je jedan od minerala bez kojeg ljudsko telo ne bi moglo normalno da funkcioniše. Najviše ga ima u koštunjavom voću, semenkama suncokreta i susama, orašastim plodovima, povrću..
Najbolji izvori mangana su maline, ananas, beli luk grožđe, mahunarke, jagode, kupine, tropsko voće, salata, banane, krastavci, kivi, smokve i šargarepa, zatim zeleno lisnato povrće, kokos, bademi i lešnici pospešuju apsorpciju mangana. Neke od najznačajnijih prednosti mangana su održavanje zdravlja kostiju, stvaranje važnih enzima za izgradnju kostiju. Osim toga, mangan pomaže u izgradnji vezivnog tkiva, apsorpciji kalcijuma, regulaciji šećera u krvi, razgradnji masti i ugljikohidrata.
Vitamin A je neophodan za proizvodnju hormona rasta. Kod njegovog nedostatka T-ćelije su smanjene i njihovo funkcionisanje se dovodi u pitanje. Vitamin A je neophodan za proizvodnju lizozoma, enzima koji nas štiti od virusa i prelada.
Vitamin E je snažni antioksidans koji štiti organizam od slobodnih radikala. Slobodni radikali oštećuju ćelije i mogu doprineti razvoju kardiovaskularnih bolesti i raka. Organizam je takođe izložen slobodnim radikalima i u životnoj sredini, kao što su dim od cigarete, zagađenje vazduha i ultraljubičasto zračenje iz sunca.
Vitamin E je antioksidans koji rastvara mast i zaustavlja proizvodnju slobodnih radikala. Vitamin E može pomoći u sprečavanju ili odlaganju hroničnih bolesti povezanih sa slobodnim radikalima. Pored antioksidantnog dejstva, vitamin E je uključen u imunološku funkciju. Najviše ga ima u ( pšeničnim klicama, semenkama suncokreta, bundeve, lana, badema, lososu, tuni).
Vitamin D je nutrijent koji se nalazi u određenoj hrani (morska riba, riblje ulje, jaja) koja je potrebna za zdravlje i održavanje jakih kostiju. Vitamin D radi tako što pomaže telu da apsorbuje kalcijum (jedan od glavnih gradivnih elemenata kostiju) iz hrane. Takođe se proizvodi endogeno kada ultraljubičasti zraci iz sunčeve svetlosti dođu u dodir sa kožom i pokreću sintezu vitamina D. Vitamin D je neophodan za pravilan rast kostiju i zuba kao i za dobar rad mišića i nervnog sistema. Imunološkom sistemu je potreban vitamin D za borbu protiv bakterija i virusa. Zajedno sa kalcijumom, vitamin D takođe pomaže zaštiti starijih osoba od osteoporoze. Vitamin D se nalazi u ćelijama širom tela i važan je za njihov pravilan rad.
B vitamini su grupa hranljivih materija koja ima važne uloge u našem organizmu. Najvažniji je B-6, koji je uključen u metabolizam aminokiselina, proizvodnju crvenih krvnih ćelija i stvaranje neurotransmitera. Zatim B-12 je od vitalnog značaja za neurološku funkciju, proizvodnju DNK i razvoj crvenih krvnih zrnaca. B-5 pomaže ćelijama ubicama i makrofagama da najbolje obave svoju ulogu u imunom sistemu.
Opšte je poznato da je vitamin C najbitnije organsko jedinjenje i glavna supstanca za jačanje imunog sistema. Naime, ovaj vitamin ubrzava proizvodnju belih krvnih zrnaca, koja sprečavaju napade stranih tela i infekcija. Upravo zato treba jesti voće i povrće koje prirodno sadrži obilje vitamina C. Kada unosimo previše lošeg šećera ne dozvoljavamo vitaminu C da dođe do ćelija.
U ovo voće, između ostalog, spadaju limun, grejpfrut, pomorandže, mandarine, kivi, papaja, jagode... Od povrća: crvena paprika, brokoli, kupus, karfiol, paradajz, krompir (kuvan u ljusci), grašak...
Imunitet jača ona hrana koja sadrži puno antioksidanasa. Živih enzima, fitohemikalija, minerala i vitamina.
Antioksidansi su materije koje se prirodno nalaze u hrani i štite naše zdravlje i ćelije tela od slobodnih radikala koji oštećuju ćelije, stvaraju genetske mutacije i dovode do pojave raka.
Antioksidansi su bitni za naš imuni sistem i potrebno je unositi ih što više. S druge strane potrebno je izbegavati hranu kao što su: gazirani sokovi, energetske pića, žestoko bojena alkoholna pića, veštački sokovi, suhomesnati proizvodi, paštete, viršle, kobasice, salame, šunkarice, mesni narezak, slane i slatke grickalice: čips, grisine, čokolade, industrijski keks, industrijske torte, sladoledi, kečap, sosovi, majonezi, prelivi, umaci, supe, gotova konzervirana jela, itd.
Sva ta navedena hrana je bogata slobodnim radikalima zbog niza aditiva, boja, konzervansa i pojačivača ukusa koji se u nju stavlja, tako da su antioksidansi neophodni da umanje štetno dejstvo slobodnih radikala. Najviše antioksidanasa ima u listovima zelene boje. Namirnice koje su bogate antioksidansima su : limun, pomoranđža, jabuke, mango, papaja, jagode, borovnoce, šargarepa, krompir, kajsije, semenke bundeve, orah, ječam, maslinovo ulje (hladno ceđeno), badem, tikvica, plavi patliđžan...
Iz ovoga možemo da zaključimo da je hrana koja jača imunitet, zaista raznovrsna.
Budite zdravi!
