Svako od nas želi baš to : da nam svaki korak u životu bude na stazi radosti! Ali iskustvo nas uči da nije uvek tako, pa tražimo prilike da usrećimo sebe, da se sakrijemo i zaštitimo od stresova, problema i briga sutrašnjice. Ali novac ne donosi istinsku i trajnu sreću. Ko god misli drugačije pre ili kasnije ostane razočaran.
Telefon je već dugi niz decenija deo naše svakodnevnice. Ko još razmišlja o tome da sa par pokreta rukom i biranjem brojeva već razgovara sa nekim na drugom kraju sveta. Toliko smo se navikli na njega da smo zaboravili koliko je to moćni izum. Danas je sporazumevanje među ljudima više nego lako, ali...kao da nikada nismo bili dalji i tako tuđi jedni drugima? Mnogi se pitaju: "Čuje li Bog uopšte kada mu se molimo? Ne osećamo da je blizu ni da li mu je stalo do nas?"
A društvene veze koje možemo da ostvarimo zahvaljujuči savremenim medijima teško mogu da ublaže činjenicu da smo očajno usamljeni.
Svet je prepun najrazličitijih vera i religija, pa ne čudi što se mnogi pitaju: koja je prava? Svaki iskreni čovek koji ne beži od ovoga shvata koliko je teško snaći se u verskoj zbrci. Ljudi traže Boga u religiji ali ga tamo nikada neće naći jer Bog nije religija, nije ni crkva (crkva je građevina), Bog je nešto mnogo više. On je u nama i svuda oko nas. On je sila, sila koja nas pokreče.
U hitnim okolnostima se posebno vidi koliko smo bespomoćna bića. Odjednom nam je potreban Bog. Ali, tek toliko koliko traje nevolja. A ako stvari krenu po zlu, sleduje mu optuženička klupa: " Kako je Bog mogao da dozvoli ovako nešto?" Ili :" Zar je to Bog ljubavi?" Pre nego što nas zadesi nevolja čini nam se da život nema granica. Svo vreme trošimo na ugodnosti života i za kasnije odlažemo pitanja od značaja. Živimo rizično a da često i ne uživamo u tome. Kao slepi hrlimo i srljamo u bolest. Šokira nas prolaznost života i tek onda shvatamo šta je najvažnije. A ako Bog i deluje čudesno, onda ljudi govore o sreći, sudbini ili slučajnosti. I ponovo se Bog zaboravlja jer za njega nema mesta u našem prosvećenom svetu.
Namećemo sebi razne obaveze. Ponekad je to osvajanje nekog planinskog vrha, ponekad održavanje kuće koja u svakom trenutku mora da bude savršeno čista. Ponekad je to želja da nam deca budu najbolja u svemu, da su nenadmašni u znanjima i vrlinama.
Ljudski rod je satkan za radost i zato kao bića nosimo u sebi težnju za srećom. Nažalost zato ljidi grabe sve što ih usrećuje bilo kada i bilo gde. Ima li šta bolje, misle od dobre zabave, od urnebesnog smeha s prijateljma, kada mogu da se opuste bez zadrške? Sve to još začine zaglušujućom muzikom i potocima alkohola. Ko bi se protiv toga još bunio? Pa želja za životom je tako jaka u nama!
Ipak jedno je sigurno: u svemu tome nema istinske sreće. Znam to verujte mi! I sama sam sve iskusila, ali ta zadovoljstva traju kratko. Potrebno nam je nešto više, jer mi nismo ni telo, ni titula koju imamo, ni uloga u životu koja nam je dodeljena. Potrebna nam je ravnoteža uma, duha i tela. Tek tada ćemo biti istinski srećni i spokojni.
Potrebno nam je da usrećimo druge ljude jer sve što dajemo drugima zapravo dajemo sebi, jer svi smo jedno, nema razlike, svi smo od iste stvari stvoreni. I nema lepšeg osećaja nego videti zadovoljstvo na nečijem licu jer ste mu pomogli ( nema te tašne, nema tih cipela koje mogu da zamene takav osećaj).
Pa nije li vreme da se zapitamo otkud opet praznina u nama, koliko sledeće jutro, nakon ludo provedene večeri ili noći? Koliko sam se samo puta tako osećala! Nema trajne sreće u lumpovanju i preteranim zabavama. Našem srcu je potrebno nešto bolje...Zapravo, radost neumerenosti i razuzdanosti je izraz praznine duše. Ali kako da prepoznamo pravu sreću i gde da je pronađemo? Radi se o vama, vašem životu, ličnoj ispunjenosti i budućnosti. Zar moramo da se ozbiljno razbolimo da bismo shvatili neke stvari?
Naši životi su prepuni "starog lišća" . Mnogi bi bili srećni kada bi mogli da otresu stare navike, zavisnosti i ostatke posledica načina života koji su vodili. Ali ne mogu. Nemaju snagu kojom bi mogli da iskorene sve te loše navike. Postoji samo jedan način. Potreban nam je život iznutra. Kada se taj i takav život pojavi, u nama struji snaga koja čini da svi oblici starog života nestanu. Tada ćemo naći dugo traženu istinsku sreću!
Budite duhovno zdravi!
