Naše čovečanstvo stoji na pragu prekretnice. Do prekretnice dolazi kad god propast zapreti - nikada nam u istoriji naše vrste nije pretila tako teška propast kao danas. Ništa u našem kolektivnom životu nije onako kako smo želeli da bude, a za sve smo sami odgovorni.
Dosadašnji život na Zemlji se odvija kao posledica onoga što smo mi izazvali svijim ponašanjem. Od globalnog zagrevanje do zemljotresa, tropskih oluja, tornada, suša, poplava itd. Čovečanstvo je u mnogome uticalo na ekološki sistem naše planete i u velikoj meri je odgovorno za nju. Neprekidni nemiri , neprestano nadmetanje, neprestana borba i neprestani ratovi. Ljudi su odlučili da žele da budu vrsta divljih primitivnih bića koja ubijaju jedna druge kada ne dobiju ono što žele i zanemaruju nevolje drugih kada dobiju ono što žele. Čula su nam prezasićena. Preplavljeni smo podacima. Muzika trešti, glasovi se pojačavaju, sve da bi nam privuklo pažnju. Kada se okrenemo oko sebe može nam se činiti da uopšte nema dovoljno svega za sve. Može nam se učiniti i da oskudevamo u mnogo čemu: nemamo dovoljno vremena, dovoljno novca, dovoljni ljubavi i još ponečega. Zabrinuti da ipak nema dovoljno svega, stvaramo ekonomske, političke, društvene, ekološke i duhovne sisteme, kako bismo se zaštitili od nedovoljnosti. Danas mnogi koriste ili sakupljaju sve do čega im je stalo pravdajući to brigom da nema toga dovoljno. A u restoranima i domovima širom sveta se baci više hrane nego što bi bilo dovoljno da se gladna deca nahrane za nedelju dana.
Usled nepromišljenog, nemarnog i bezobzirnog korišćenja energije, mnogi za nedelju dana potroše više nego što bi bilo dovoljno da se zadovolje sve energetske potrebe čitavog sveta za mesec dana.
Vlada i privatne kampanje potroše više novca na nedelotvorne programe nego što je potrebno za finansiranje programa pomoći za siromašne.
A Svega što nam je potrebno ima više nego dovoljno ako bismo drugačije delovali na naš život jer je život kružni proces. Čovek je prekinuo taj kružni proces a to se vraća kroz neželjene posledice, ( kao npr. sada što nas je snašao korona virus ). Svega što nam je potrebno ima više nego što mislimo da ima, samo treba to da raspodelimo i drugačije koristimo. A dovoljnost se ne doživljava kroz bacanje nego kroz deljenje.
Čak i oni koji imaju dovoljno svega veruju da moraju da sakupe još više - a zatim još više i više. Onda nagomilavaju ono što su sakupili da oni i njihove porodice ne bi ostali bez ičega. U međuvremenu milioni ljudi umiru od gladi i još milioni žive u velikom siromaštvu pokušavajući da prežive.
Mi smo kao vrsta onemogućili da ljubav dopre do svakoga. Ako želimo da imamo još više nečega, dajmo toga drugima, šta god to bilo, da li je to energija, ljubav, novac - bilo šta čega nam treba više. Jer smo svi mi jedno, ista stvar, jednaki pred Bogom i nismo ni titula koju imamo , ni ime koje nosimo ni uloga koju imamo u životu, mi smo jedinstvena celina uma, tela i duše.
Naravno nerado priznajemo da je to tačno, ima i onih koji odbijaju da prihvate da čovek u bilo kom nivou učestvuje u ekološkoj reakciji Zemlje na naš život.
Vreme je da poletimo u novom pravcu i da promenimo naša verovanja kako bismo ispravili neke greške. Nije greška to što smo vi ili ja dospeli na Zemlju i živimo na njoj u ovom ključnom trenutku, kao svedoci i učesnici ovog teškog događaja, korona virusa, ali kolektivna misao u kombinaciji sa svim izgovorenim rečima i delima stvara naše spoljašnje iskustvo života na zemlji.
Ovo je trenutak transformacije čovečanstva, više ništa ne bi smelo i trebalo da bude isto, ako se opametimo. Prvo, zato što će nas naša nova razumevanja ( ako se osvestimo) naterati da se ponašamo sasvim drugačije jedni prema drugima, te će loše ponašanje i surovost potpuno nestati. Drugo, zato što će nas naša svest naterati da očistimo svoje okruženje, promenimo ono što unosimo, promenimo lične navike i izmenimo svoj način života. Ovo je trenutak u kojem je naša vrsta pozvana da proživi svoj istinski identitet i da se zapitamo ko smo i odakle dolazimo i šta nam je od istinske važnosti. Da li su to materijalne stvari i lepota koja dolazi spolja ili ono što nosimo unutra, u sebi. Da li je to istinska ljubav? Naše srce želi stanje bitisanja a ne poslovni položaj, ne karijeru... Možemo da budemo mudrost i jasnost, saosećanje i razumevanje, strpljenje i velikodušnost, nadahnuće i kreativnost, isceljenje i ljubav, to je naša svrha na ovoj planeti. Kada mudrost ne pomaže unesimo strpljenje, ako nema strpljenja vežbajmo prihvatanje. Ne živimo da bismo ispunili svoje potrebe, živimo da bismo ispunili svoje mogučnosti. To nije isto. Reč je o inididualnoj sposobnosti da kolektivno iskustvo doživimo kako nama odgovara i prihvatimo ga. Trenutna realnost nam je svima ista ali zavisi kako ćemo je prihvatiti i kakvu ćemo pouku izvući iz svega ovoga. Kakve će nam misli biti u buduće. Te najuzvišenije misli nećemo pronaći u svom umu, već u svojoj duši. Ako budemo slušali um, naći ćemo misli o preživljavanju, o potrebama, misli o strahu i onome što nam treba da bi smo ga ublažil, misli o besu, misli o pretnji. Um je samo skladište ovozemaljskog iskustva. Zato se ne treba poistovećivati sa umom, jer mi nismo ni um ni telo. Mi smo spoj uma, tela i duše. Zato ne gledajmo na život kao na nešto što nam se suprotstavlja, već kao na nešto što nas sastavlja.
Mislim da sve što nam se događa da nam se događa za naše dobro, čak i ako nam nije jasno zašto je to dobro. Suština je u tome da možemo da postanemo svsni sebe i da budemo zahvalni na tome što smo postali svesni, jer svaki izraz života je izraz ljubavi.
Mi samo nismo dovoljno emocionalno i duhovno zreli da istinski shvatimo uticaj i posledicu svojih dela. A ljubav je najmočnija energija u celom kosmosu. Naše unutrašnje iskustvo utiče na spoljašnju stvarnost u kojoj se nalazimo. Sve je energija. Energija je sve ono što nas čini. Misli su energija. Osečanja su energija u pokretu. Svest je enrgija. Životna energija je međusobno povezana. Naša energija utiče na energiju nekog drugog. Mi stvaramo ono što gledamo, a kako ćemo ga stvoriti zavisi od toga kako gledamo dok posmatramo. Sve oblike ponašanja kod ljudi, stvaramo mi sami. Zemlja kao biološki sistem nesumnjivo se menja i prilagođava uslovima koje su prouzrokovali njeni stanovnici.
Činjenica je da nam ništa ne treba. Kvantna fizika nam poručuje da posmatrač utiče na sve što posmatra, tj. gledanjem u nešto on šalje energiju, koja reaguje sa energijom onoga što posmatramo. Sav život je energija u interakciji. Imajuči to u vidu mi onda stvaramo sopstvenu realnost.
Svest, iskrenost i odgovornost sada treba da primenimo u prilici sa suočavanjem sa sopstvenom istinom o sebi i njenim prihvatanjem. Kad celokupno čovečanstvo sakupi hrabrost da preispita sve što je dosad prihvatilo o sebi i Bogu, kada bude dovoljno snažno da ukloni sve predrasude, kada bude delovalo sa više ljubavi prema sebi i prirodi možda će se tada dogoditi neke promene na našoj planeti.
A ovoga ćemo se svakako sećati. Život treba da bude srećan. Treba samo da delimo. I volimo. I da znamo da će se sve dobro završiti, da je život na našoj strani. Da pomognemo jedni drugima i kada sve prođe. To je sve što treba da uradimo, to je sve što je ikada trebalo da radimo. Predivno je imati nov razlog za život, viši, čudesniji cilj u kojem naše Srce, Um i Duša nalaze smisao. Predivno je krenuti potpuno novim pravcem. Predivno je znati da ne moramo da postignemo neki cilj koji smo smatrali važnim i ključnim u svakodnevnom životu.
Hajde da jedni drugima ulijemo Nadu, Razumevanje, novu Svest, nov Doživljaj života, Boga i nas samih i da naš nekadašnji način života zamenimo novim zahvaljujući kojem će sve loše ostati samo ružan san.
Budite duhovno zdravi!
