Creva su jedna od najvažnijih građa u telu. Koliko puta vam se desilo da nema dobrih rezultata u nekoj terapiji jer je uzrok zapravo na drugom mestu. Često se dešava da imamo neki bol a da on nije direktno povezan sa promenom na tom delu tela. A to su najčešće promene na crevima. Od velikog značaja je da nam creva budu uvek čista i dobro ispražnjena.
Neki delovi tela nemaju senzore za bol, kao što je mozak i kao što su creva. Zato se nekada dešava da ljudi imaju problem sa crevima a zapravo tome ne pridaju značaj jer ne osećaju bol. Ali možemo imati simptome u poremećenom radu creva. Kada simptome lošeg varenja ne shvatimo ozbiljno može doći do niza drugih tegoba. Najpre se javljaju problemi sa neredovnom stolicom, problemi sa opstipacijom ili dijarejom, narušava se odnos između dobrih i loših bakterija, tako može doći do trovanja creva.
Simptomi da naša creva ne rade dobro su: loše varenje, neprijatan zadah iz usta i tela, opstipacija, nadimanje i gasovi, dijareja, stalni umor, promene na koži, česte prehlede, glavobolja, depresija, stalna pospanost, loše pamćenje, hemoroidi, upale zglobova, alergije itd.
Šta utiče na rad sistema organa za varenje i creva?
Unošenjem vlaknaste hrane (voće, povrće, žitarice, orašasti plodovi i mahunarke) su od izuzetnog značaja za sprečavanje teških oboljenja creva, hraneći korisne bakterije koje se u njima nalaze. Ukoliko se vlakna ne unose u dovoljnim količinama dolazi do poremećeja crevne flore.
Uzimanjem banane, crnog i belog luka može biti od koristi za crevnu floru. Vlakna stvaraju uslove za redovne stolice. Najbolji izbor za sprečavanje opstipacije je uzimanje vlaknaste hrane. Potrebna je pravilna ishrana i fizička aktivnost. Ako se ćeliji daje adekvatna hrana ona ne propada. Vlakna štite zidove naših creva i izbacuju otrove i toksine koje unosimo hranom.
Hrana koja ne sadrži vlakna ( meso, jaja, sir, beli hleb, prerađeni šećeri, gazirani napici itd.) nisu dobar izbor. Mleko sadrži kazein a on se jako teško vari. Takođe mleko i mlečni proizvodi sadrže puno sluzi što može da dovede do pojave sekrecije i stvaranja upalnih procesa.
Da li će ostaci hrane postati otrov zavisi od vremena koje ostaci hrane provedu u crevima. Dužim zadržavanjem hrane u crevima dolazi do stvaranja toksičnih materija. Mnogo ljudi je pogođeno opstipacijom, jedu 1kg mesa, 1kg hleba i 200gr salate a to nije dobro.
Takva hrana pritiska zidove debelog creva stvarajući proširenja i tako ubacije toksične materije u naše telo. Kada se puno proširi debelo crevo može doći do pucanja, onda se oštećuje mikroflora i pada imuni sistem.
Kada imamo opstipaciju i doručak i ručak i večera se zadržavaju u crevima i onda dolazi do truljenja hrane, što sa druge strane izaziva niz različitih oboljenja - zato je važno da znate da sve bolesti dolaze iz creva. Kada imamo osobu koja je bolesna uvek se treba zapitati kakva su joj creva. Zato detoxikujte svoja creva.
Da li emocije utiču na rad creva?
Loše misli i emocije takođe, pored nepravilne ishrane mogu uzrokovati poremećaj u radu creva. Svaki emocionali poremećaj utiče na rad sistema organa za varenje. Usled napetosti zadnji deo debelog creva može da se skupi i da prouzrokuje zatvor. Zatvor direktno deluje na funkcije drugih organa kao što su bubrezi, koža, pluća i limfni sistem. Ljudi koji su opterećeni poslovima nikada nemaju vremena da se posvete pravilnoj ishrani. Stvarajući loše životne navike bez dovoljno fizičke aktivnosti čovek je često izložen opstipaciji.
Treba povesti računa o tome kako hrana ulazi u naš organizam, koliko jedemo i kako joj pristupamo. Sve ove stvari su važne. Treba da jedemo u miru i tišini, ne uz televizor ili mobilni telefon. Da uživamo i budemo svesni svakog zalogaja. Da jedemo polako, isključivo za stolom. Jedino prava ishrana može da nam pomogne da održimo zdravlje našeg probavnog sistema i izbegnemo određene zdravstvene probleme, ali naša ishrana takođe može imati veliki uticaj na naše raspoloženje i osećaj blagostanja.
Sta treba izbegavati za bolji rad creva?
Ako u naš organizam previše unosimo mesa, kafe, kkofeinskih napitaka, čokolade, rafinisanog šećera smanjićemo broj dobrih bakterija u crevima. Pošto meso nema vlakna, zadržava se duže u crevima i zadržava gasove. Takođe i brzo jedenje hrane kroz gutanje vazduha može biti uzrok za nastanak gasova.
Deo hranljivih materija bi trebalo da prolazi kroz zidove creva, a ako ima previše sluzi i otpadnih materija u crevima to je nemoguće. Konzumiranjem proizvoda od belog brašna, šećera, prerađena hrana sa veštačkim zaslađivačima (kukuruzni skrob, fruktoza, saharin) i svih namirnica sa slanim ukusom, brza hrana, homogenizovane i pasterizovane namirnice, mogu povećati nivo telesne težine ali i usporiti rad creva.
Hrana treba da bude naš lek. Zar je lakše gutati sve te lekove nego stvoriti dobre životne navike? Ako svom organizmu kroz ishranu omogućimo sve one neophodne sastojke za pravilan rast i razvoj, funkcionisanje i održavanje, mi ćemo svoj cilj i ostvariti. Zdravstveno stanje svakako utiče na stabilnost čoveka, a time i na njegove ciljeve i realizaciju.
Ukoliko imate problema sa zdravljem, rešite to na prirodan način i informišite se o zdravom načinu života. Ako vas zanima detoksikacija organizma na pravom ste mestu.
Živite zdravo - Budite zdravi!
