Post na sokovima - Karakteristični stadijumi faze gladovanja
Dobrovoljno gladovanje leči mnoge bolesti, regeneriše vitalne organe i ima niz pozitivnih efekata. Gladovanjem, pri čemu pijete samo sveže ceđene sokove od voća i povrća vi ćete unositi litre i litre hranljivih, lekovitih, osnažujućih, jakih i pročišćavajućih sokova u svoje telo, u svoj krvotok, i u svaku ćeliju vašeg tela, koji će zameniti stare tečnosti u njima.
Ako ste teško bolesni potrebno je da budete celih mesec dana na sokovima, bez čvrste hrane. Lečenje gladovanjem je operacija bez noža.
Karakteristični stadijumi faze gladovanja
Postoje tri stadijuma procesa gladovanja i obnavljanja organizma.
Prvi stadijum se naziva „iritacija hrane". Dužina trajanja tog stadijuma obično je 2-3 dana. Čoveka iritiraju bilo kakvi signali hrane: njen oblik i miris, razgovori o jelu, zvuk posude za pripremanje i serviranje hrane i drugo. Ti signali izazivaju lučenje pljuvačke, krčanje u stomaku, osećaj sisanja u ustima; pogoršava se san, povećava razdražljivost i javlja loše raspoloženje. Ponekad se kod bolesnika uočava neznatno komplikovanje simptoma bolesti. Telesna težina brzo opada (gubitak težine do 1 kg dnevno). Žeđ obično nije velika.
Kada se čovek odriče uobičajenog uzimanja hrane i ne zadovoljava nastali osećaj gladi od tog momenta počinje rad na uspostavljanju poretka u vlastitoj svesti. Čovek svesno trpi i samim tim disciplinuje, odnosno stavlja pod kontrolu osećaj ukusa i gladi. Pogoršanje sna, razdražljivost i slično u tom stadijumu označava unutrašnju borbu i potčinjavanje osećaja volji Čoveka.
Stadijum iritacije hrane je svojevrstan test, koji otkriva „đubre" u čovekovoj svesti. Svi negativni osećaji i misli, koji su se kod njega pojavili tokom tih 2-3 dana, čine to „đubre". Kada ga odstrani, čovek postaje kompaktniji i energijski snažniji, a to znači da uspešnije odoleva nepovoljnim uslovima i bolestima. Stadijum iritacije hrane je blagi stres za organizam. Prvih 3-4 dana gladovanja iz organizma se aktivno izbacuje suvišni natrijum kroz mokraćne kanale, kožu, creva, a s njim i „suvišna' voda. Možete se izlečiti od oboljenja koja su se aktivirala za vreme trajanja tog stadijuma i smršati od 2 do 4 kilograma.
Drugi stadijum naziva se „narastajuća acidoza". Ovaj stadijum počinje od 2 do 3 dana gladovanja i završava se prvom acidoznom krizom - šestog-desetog dana gladovanja. Trećeg do petog dana uzdržavanja od uzimanja hrane osećaj gladi se obično smanjuje, a ponekad i potpuno nestaje, pošto se u to vreme povećava žeđ.
Več u toku prvog dana gladovanja organizam potroši svoje skromne rezerve ugljenih hidrata i prelazi na iskorišćavanje masti radi dobijanja neophodne energije. Bez prisustva ugljenih hidrata mast nepotpuno sagoreva i stvara kisele produkte koji izazivaju blago trovanje organizma, što može izazvati neke neprijatnosti.
Kod većine ljudi koji gladuju uočava se povećanje opšteg usporavanja. Ponekad, naročito ujutro, neki bolesnici se žale na glavobolju, vrtoglavicu, muku i osećaj slabosti. Te pojave se u znatnom stepenu smanjuju ili potpuno nestaju posle hidroterapike,šetnje i uzimanja vode. Uočava se povećanje belih ili sivih naslaga (sloja) na jeziku, suvoća jezika i usana, sluz na zubima, miris acetona iz usta, suvoća i bledilo kože. Kod nekih bolesnika uočava se neznatno komplikovanje simptoma propratnih hroničnih somatskih oboljenja. Gubitak telesne težine dostiže 300-500 grama dnevno. Sve te pojave kod ljudi koji gladuju ispoljavaju se različitim intenzitetom od šestog do desetog dana gladovanja, posle čega se stanje obolelih brzo menja.
Nastaje treči stadijum. Životna snaga, ne trošeći se na preradu, asimilaciju hrane i izbacivanje produkata njenog raspada, počinje da „cedi" odnosno da istiskuje sve suvišno i strano iz organizma. Time se objašnjava povećanje belih i sivih naslaga na jeziku, suvoća jezika i usana, sluz na zubima - simptomi lučenja šljake.
U vezi sa nastalom slabošću i intoksikacijom u organizmu se aktiviraju patološki osećaj i samosažaljenja, težnja za komforom, odsustvo želje da se trpi dobrovoljna patnja, osećaj zavisti i nepravednosti prema ljudima koji nas okružuju („Zašto ja tako patim, bolujem, a oni žive raskalašno i ništa im ne nedostaje?" i slično). Intenziviranje simptoma jedne ili druge bolesti govori o njenom iskorenjivanju i označava dobar efekat procesa gladovanja. Kada se čovekove spoljašnje manifestacije oslobode svojih psiholoških stega i osećaja koji ih opterećuju, nastaje unutrašnje smirenje, normalizuje se san i nestaje glavobolja.
Četvrtog ili petog dana gladovanja kod nekih ljudi može se javiti duševno blagostanje. Čak i mračno, kišno, vreme čoveku se može učiniti prijatnim, a ljudi koji ga okružuju dobrim. Ako je čovek pre gladovanja često nesvesno ulazio u beznačajne sporove, provocirajući konflikte, to se posle gladovanja skoro ne uočava. Počev od 2 do 3 dana gladovanja dolazi do kvalitetne promene sekrecije želudačno-crevnog trakta. Prekida se lučenje sone kiseline. Umesto nje u otvor želuca „probijaju" se nezasićene masne kiseline i belančevine. Zato od trećeg do četvrtog dana gladovanja ljudi ne osećaj u želju za hranom. Osim toga, nezasićene masne kiseline obezbeđuju izrazit efekat izbacivanja žuči. Pri gladovanju žuč je otkrivena čak i u debelom crevu. Snažan efekat izbacivanja žuči pomaže čišćenje jetre i žučne kese od stare, ustajale žuči i delimično normalizuje funkcije tih organa.
Od sedmog do devetog dana gladovanja potpuno prestaje sekrecija želuca za varenje hrane, a umesto nje javlja se takozvana spontana želudačna sekrecija. Sekret koji se pri tome stvara sadrži veću količinu belančevina, koje se ponovo asimiluju kroz sluzokožu želuca u krvotok. Nastanak i korišćenje spontane želudačne. sekrecije pri gladovanju je važan mehanizam za prilagođavanje, koji smanjuje gubitak belančevina i obezbeđuje organizam stalnim dotokom aminokiselina - plastičnog materijala koji se koristi za stvaranje i obnavljanje belančevina u najvažnijim organima.
Organizam se na određeno vreme prilagođava svojoj unutrašnjoj ishrani, tj. ishrani vlastitim rezervama masti, belančevina, ugljenih hidrata, vitamina i mineralnih soli. Ispostavlja se da ta ishrana zadovoljava sve njegove potrebe i da je veoma kvalitetna. To govori da je stres, koji je besneo prvih dana gladovanja, zamenjen kočenjem nervnog sistema - počelo je odmaranje celog organizma. Čovek se oseća opušteno. Sveopšte opuštanje - bitan je uslov za kvalitetno čišćenje tkiva i ćelija organizma. Prema tome, kada odgladuje čitav stadijum narastajuće acidoze, čovek naglo aktivira imunitet organizma, uništava u njemu patogenu mikrofloru, oslobađa se od „najstrašnije" šljake i delimično može resorbovati manje i nekompaktne tumore, a obezbeđuje i dobar fiziološki mir (odmor) probavnim organima i nervnom sistemu.
Treči stadijum nosi naziv kompenzacije ili adaptacije. On počinje prestankom acidozne krize i završava se čišćenjem jezika i pojavom jakog osečaja gladi. Ovaj dugotrajni stadijum treba razbiti na dva dela. Prvi deo počinje od prve acidozne krize i završava se drugom acidoznom krizom: to je od šestog do desetog, pa do dvadeset trećeg-dvadeset petog dana gladovanja.
Drugi deo trećeg stadijuma počinje po završetku druge acidozne klize i završava se pojavom jakog apetita i čišćenjem jezika: to se dešava od dvadeset trećeg-dvadeset petog dana. Evo šta se sve dešava tokom trajanja tih stadijuma u čovekovom organizmu. Znatno se poboljšava lično osećanje, smanjuje se ili potpuno nestaje osećaj fizičke slabosti, javlja se bodrost, poboljšava raspoloženje, prestaju razni neprijatni osećaj i u telu, iščezavaju oboljenja koja su u prethodnom stadijumu bila intenzivirana. Jezik se čisti od naslaga, smanjuje se miris acetona iz usta, lice poprima lepšu boju - ono kao da postaje prozirnije a oči bi jeste. Srčani tonovi su zvučniji a puls se normalizuje. Dnevni gubitak telesne težine je minimalan - 100-200 grama dnevno. Psihičko stanje se obično znatno poboljšava, prestaje uznemirenost, smanjuju se napregnutost (napetost) i depresija. To traje sve dok ne počne druga acidozna kriza za vreme koje se pogoršava lično osećanje i aktiviraju hronična oboljenja. Ako je čovek odgladovao stadijum „adaptacije" do druge acidozne klize - 23-25 dana, spoljašnja probava je jako ograničena, a proces oslobađanja organizma od šljake odvija se punim tempom.
Dužina trajanja druge acidozne krize je ista kao i prve, ali simptomi ispoljavanja oboljenja mogu biti izraženiji. Čim prođe druga acidozna kriza čovekov organizam je praktično obnovljen i počinje „energetsko pumpanje i sabijanje" čovekovih spoljašnjih manifestacija. Čovek „vidi" razne bljeskove (sevanja) i oseća probadanja, koja nastaju u tom periodu gladovanja. Gubi se po 50-100 grama telesne težine dnevno ili manje. To traje sve dok u organizmu postoje drugostepena tkiva, koja se mogu cepati. Taj deo završava se jakim osećajem gladi i čišćenjem jezika (čišćenje jezika može da kasni). To ukazuje na završetak procesa fiziološkog gladovanja i izlečenja. Sada treba polako izaći iz gladovanja - obnoviti uzimanje hrane.
Čovek, koji je izdržao celu kuru gladovanja: „Iznenadno i potpuno podmlađivanje; osećaj neuobičajene lakoće i zdravlja potpuno obuhvata čoveka koji je gladovao, izazivajući zadovoljstvo i opšti osećaj blagostanja i viška životne aktivnosti". Ako čovek posle gladovanja nastavi da živi ranijim načinom života, ,,korenčić" ponovo pušta bolesni izdanak i sve što je prošlo javlja se ponovo. Ako prva acidozna kriza otklanja „stablo bolesti", druga acidozna kriza uništava „koren bolesti". Čovek koji je pri gladovanju pretrpeo drugu acidoznu krizu po pravilu potpuno ozdravi.
Bez obzira na to što je post okončan i telo se oporavilo, osoba koja ga je vršila mora biti svesna svoje ishrane i životnog stila koji vodi. Kako bi telo i dalje funkcionisalo kako treba potrebno je jesti zdravu, svežu hranu i biti disciplinovan. Samo tako će telo uzvratiti optimalnim zdravljem i srečnijim životom.
Odlomci iz knjige "Gladovanje" Genadij Petrovič Melahov
