Robovanje savremenom načinu života i novim trendovima stavilo je čoveku omču oko vrata.
Sve manje vodi računa o sebi, o svom zdravlju i opstanku na taj način što misli da će kroz uspešan posao koji mu je važniji i preći, obezbediti neki prividni komfor, čime će dostići viši standard života. Na kraju se sve svodi na lečenje i preživljavanje, s brojnim posetama lekarima i traženje pomoći u sintetičkim tabletama, neizbežnim sumnjivim suplementima i na traženje izlaza iz začaranog kruga u koji je upao isključivo sopstvenom krivicom. Stanje zdravlja i bolesti isključivo zavisi od ishrane ćelija. Bolest ne dolazi nepozvana kao lopov, noću. Da bi mogli da nas napadnu, da se namnože, razvijaju i unište nas, štetni mikroorganizmi moraju da prodru u same ćelije.
Pre nego što nas bolest zahvati čini nam se da život nema granica. Sve vreme izričito trošimo na ugodnosti života i za kasnije odlažemo pitanja od značaja. Živimo rizično i da često i ne uživamo u tome. Kao slepi srljamo i hrlimo u bolest. Šokira nas prolaznost života i tek onda shvatimo šta je zapravo najvažnije. Pa zar onda bolest nije opomena da čovek treba nesto da promeni? Zašto na bolest onda gledamo kao na nešto loše? I zar moramo ozbiljno da se razbolimo da bismo shvatili sve ovo?
Pušenje, preterana količina alkohola, posebno nepravilna ishrana i još mnogi drugi provokatori bolesti i ljudske nesreće kao da se lepe za čoveka i ne dozvoljavaju mu da ih se reši. Čovek je i sam svestan koliko mu to škodi, a uporno se nepravilno hrani i tvrdoglavo koristi namernoce i hranu koju nikako ne bi smeo. Jede hranu koja ne odgovara njegovim potrebama, koja mu šteti, nanosi zlo, preteruje u količini i greši svesno i konstantno, bez obzira na brojna upozorenje.
A na šta svaki čovek najviše troši novac? Na hranu i lekove. Preveliki broj ljudi se odmah hvata za lekove ako oseti i najmanju bol. Ta bol je najčešće znak upozorenja kojim nam naše telo govori da nešto nije u redu. Možda previše jedemo, previše pijemo, previše pušimo ili preuzimamo obaveze koje nadilaze naše snage. Kada bol ućutkavamo lekovima, mi zanemarujemo same uzroke takvog stanja. Umesto da promenimo ponašanje koje je dovelo do njega. Takav nemar postavlja temelj za mnogo ozbiljnije bolesti. Jednostavno rečeno ljudi žele da veruju da za njihov problem postoji čudotvoran lek ili magični napitak.
Mnogi ljudi imaju detinju veru u lekove. Uzimaju ih pri svakom zdravstvenom problemu. Naime, ljudi žele brza, a ne prava rešenja. Ako njiov lekar ne prepiše željeni recept, pacijenti će često naći drugog lekara koji će im to učiniti. Zbog toga su industrije hrane i zdravlja među najuticajnijim organizacijama na svetu. Velika medicina se bavi biznisom lekovima i operacijom nakon što se simptomi pojave. Vrlo čestom upotrebom medikamenata i sintetičkih lekova ,naš organizam će biti zatrpan otpadnim materijama. Moram posebno da napomenem i preteranu upotrebu sintetičkih vitamina koji često donose više štete nego koristi.
Pogledajte samo sve te reklame. Jeste li mislili kako činite pravu stvar dok vadite tabletu iz šarene, lepo dizajnirane kutijice i gutate je uvereni da uzimate eleksir života, a sve u ime zdravlja? Na osnovu čega ste ih izabrali? Na osnovu pakovanja, imena ili reklame koja govori da su veštački vitamini bolji nego pravi? Da li zaista verujete da je taj veštacki prah bolji od kruske ili jabuke? Te reklame prave isti oni koji prave tablete i prodaju ih za vaš teško zarađeni novac. Ako odete kod lekara, tablete su očit odgovor. Ali one leče osnovnu bolest i veliko je pitanje koliko su dugoročno efikasne.
A šta je sa hranom? Kompanije i udruženja za proizvodnju hrane koriste sve moguće metode kako bi poboljšali potražnju za njihovim proizvodima i povećali svoje tržiste. Postoje moćne, uticajne i bogate industrije koje mogu da izgube ogromnu količinu novca ako ljudi počnu da prelaze na biljnu ishranu. Njihovo finansijsko zdravlje zavisi od kontrolisanja onoga što javnost zna o ishrani i zdravlju. Kao i bilo koje dobro poslovno preduzeće, ove industrije čine sve što je u njihovoj moći kako bi zaštitile svoj profit.
Deo problema je u tome sto proizvođaći hrane dodaju šećer da bi hrana bila ukusnija. Ljudi piju na litre i litre štetnih napitaka, nikada ne zastanu pri otvaranju kese masnog čipsa ili čokoladica, ne pitajući proizvođače takve nezdrave hrane da li bi još jedna tura tog čipsa i čokolade bilo previše za jedan dan. Ne, oni to samo izmljackaju i ptomene TV kanal. Svi smo na telefonu, ili vodimo virtuelni život. Ne mislimo više o fizičkoj strani života. Ne razumemo kako nam telo funkcioniše. Zato pređite na zdrave životne navike i zdrav stil života.
Kada je bolestan, čovek jede sve sto mu se donese. Razne đakonije, bez obzira što su mu nepotrbne, čak i veoma štetne. Zašto na primer životinje kada su bolesne odbijaju da uzimaju hranu? Obavezno izaberu neko za njih pogodno mesto na suncu i pored izvora bistre, pitke vode. Čovek takođe u bolesnom stanju mora da izazove biohemijsku promenu u svom organizmu.
Unošenjem prirodnih sirovih sokova upravo ćemo u organizmu izazvati te njemu neophodne fiziološki-biohemijske promene. Hrana izizkuje ogromne količine energije za varenje. Kada ne jedete, vaš sistem za varenje se odmara, te sva njegova krv i energija može da se prosledi na mesta kojima je potrebno lečenje. Kada bi ljudi za lečenje svoje bolesti koristili samo pola energije, volje i inteziteta koliko su trošili dok su “uživali”, uništavali svoje zdravlje i pokušavali da se ubiju, skoro bi istog trena doživeli čudo izlečenja.
Budite zdravi!
