Meso nema nikakvu hranljivu vrednost. Meso nosi niz faktora rizika: zasićene masti, životinjske belančevine, hormone, viruse, štetne materije... Kada se jede proteinska hrana, da bi prošla kroz proces probave, potrebno je mnogo više energije nego za bilo koju drugu hranu. Zato, što se jede više proteina to će biti manje raspoložive energije za druge funkcije. Cela stvar u vezi proteina je toliko naduvana. Jedna od životinja čije se meso jede jeste goveče. I jedemo ga navodno radi snage! A šta biste rekli, koje su najjače životinje na svetu? Slonovi, volovi, konji, kamile. A šta oni jedu? Lišće, travu i voće.
Žitarice i travu. Proteini se ne grade u telu jedenjem proteina. Proteini se stvaraju od aminokiselina u hrani. Proteini se moraju najpre probaviti i razgraditi na svoje sastavne aminokiseline. Zatim telo može upotrebiti te aminokiseline za izgradnju proteina. Aminokiseline su upravo osnovne komponente. A sve hranljive materije se formiraju u biljnom carstvu. Biljke mogu da sintetišu aminokiseline iz vazduha, zemlje i vode. Ne postoje nikakve aminokiseline u mesu koje životinja nije izvukla iz bilja. Takođe su neka istraživanja pokazala da je rizik od raka povezan s većim unosom mesa, a nedavna analiza sugeriše da obrađeno meso još povećava šansu za obolevanje od raka dojke.
Mi smo zarobljenici svojih ukusnih zalogaja. Ako postoji hrana koje se možemo dočepati i koja odgovara našem ukusu mi ćemo je rado pojesti. Ali šta je sa ljudskim organizmom? 70% ljudskog tela je sačinjeno od vode. Budući da je naše telo sačinjeno od 70% vode, trebalo bi da jedemo hranu sa visokom sadržajem vode a to su voće i povrće. Pored toga što ova hrana prenosi u telo hranljive sastojke ona vrši i bitnu funkciju čišćenja organizma od toksičnih materija.
Ako redovno jedete ma koje voće, povrće, orašasto voće, semenje primićete sve aminokiseline koje su potrebne telu da bi izgradilo proteine.
I postoji još jedna sporna stvar oko jedenja mesa. To je vitamin B12. Gde stoka koja nas snabdeva svojim mesom dobija svoj B 12? vitamin B 12 se stvara u telu. Želudac luči supstancu koja prenosi vitamin B 12 što ga stvara bakterijska flora u našim crevima.
Prelazak na biljnu ishranu popravlja raspoloženje. Lošije raspoloženje ljudi koji jedu meso verovatno je povezano sa nekim produktima metabolizma životinja, pre svega onih na masovnom uzgoju. Neke hemikalije koje se daju životinjama koje su određene za klanje su opasne. A da ne spominjem hemijsku obradu koju meso dobija kada se rutinski uranja u natrijum-sulfat da se smanji zadah truleži i da dobiju crvenu a ne sivu boju mrtvog mesa.
Zato, ako želite da budete puni života i energije morate da jedete hranu koja je živa i promenite način života. Svaka biljka, svako povrće, voće, svaki orah i svako seme u sirovom prirodnom stanju sastoji se od atoma i molekula u kojima se nalaze vitalni enzimi.
Budite zdravi!
